Bunar nije mesto za štednju: Posledice izbora loših materijala

1. O čemu se radi?

Izgradnja bunara je proces koji zahteva pažljivo planiranje, kvalitetne materijale i stručno izvođenje. Ipak, jedna od najčešćih grešaka koje investitori i izvođači čine jeste pokušaj uštede na materijalima. Iako se takva odluka u početku može činiti racionalnom, posledice koje proizilaze iz korišćenja jeftinijih i neadekvatnih materijala mogu biti dugoročne, skupe i opasne po zdravlje ljudi i stabilnost objekta.

Ovaj članak analizira zašto bunar nije mesto za štednju, kako se pravilno bira i ugrađuje kvalitetan materijal, i koje su posledice kada se napravi pogrešan izbor. Na osnovu iskustva iz prakse, geoloških istraživanja i primera sa terena, objašnjavamo sve što je potrebno znati o ovoj važnoj temi.

Zašto kvalitet materijala igra ključnu ulogu u izgradnji bunara?

Bunar predstavlja direktnu vezu između podzemnih voda i korisnika. Bilo da se koristi za pijaću vodu, navodnjavanje, tehničke svrhe ili industrijsku proizvodnju, kvalitet vode zavisi od toga kako je bunar izveden. Materijali koji se koriste u izradi bunarskih cevi, filtera, zatvarača, cementacije i brtvljenja direktno utiču na:

– Hemijsku stabilnost vode
– Zagađenost podzemlja
– Dugovečnost bunara
– Mehaničku stabilnost konstrukcije
– Troškove održavanja i sanacije

Korišćenjem neodgovarajućih materijala dolazi do ubrzanog propadanja konstrukcije bunara, kontaminacije vode, pa čak i potpunog gubitka funkcije bunara.

Koje su najčešće tačke uštede koje dovode do problema?

U praksi, najčešće tačke uštede koje kasnije izazovu probleme su:

– Korišćenje PVC cevi niskog kvaliteta koje ne podnose pritiske i hemijske agresivne sredine
– Ugradnja filtera sa neodgovarajućim promerom i nepouzdanim spojnicama
– Neadekvatna cementacija i brtvljenje prostora između kolone i zidova bušotine
– Izostanak ili loše izvedena zaštita glave bunara od površinskih voda
– Korišćenje neproverenih materijala bez atesta i sertifikata

Sve ove tačke, pojedinačno ili u kombinaciji, mogu da izazovu ozbiljne posledice.

2. Kako se to radi?

Koraci pravilne izgradnje bunara sa fokusom na kvalitet materijala

Kada se bunar gradi prema pravilima struke, celokupan proces obuhvata sledeće faze:

Istraživanje terena i geološki izveštaj

Svaka bušotina mora da se zasniva na geološkom i hidrogeološkom istraživanju. Ovi podaci određuju optimalnu dubinu, slojeve koje treba probiti i tip podzemne vode koji se eksploatiše. Takođe, definisani su uslovi za izbor materijala otpornog na hemijski sastav vode i mehaničko opterećenje.

Izbor cevi i filtera

Bunarske cevi mogu biti od nerđajućeg čelika, visokokvalitetnog PVC-a, PE ili kombinovanih materijala. Filteri moraju odgovarati granulometrijskom sastavu vodonosnog sloja i imati atest o hemijskoj i mehaničkoj otpornosti. Kod PVC cevi, treba birati one sa oznakom PN10 ili većom, otporne na UV zračenje i mikroorganizme. Filteri se izrađuju sa precizno bušenim otvorima ili u obliku žičanih mreža (tzv. Johnson filteri), koji omogućavaju ravnomeran protok bez zapušenja.

Zatvaranje bušotine i cementacija

Prostor između cevi i zidova bušotine (tzv. anulus) mora se zatvoriti specijalnim bentonitno-cementnim smešama koje sprečavaju migraciju površinskih zagađenja ka vodonosniku. Ovaj korak je ključan za zaštitu kvaliteta vode, ali se često zanemaruje kada se štedi na materijalu.

Zaštita glave bunara

Glava bunara mora biti fizički zaštićena betonskim poklopcem, čeličnom kapom, i sistemom za odvod površinske vode. Korišćenje improvizovanih rešenja (plastični poklopci, limene kante) dovodi do direktne kontaminacije.

Kontrola kvaliteta i puštanje u rad

Nakon završetka radova, obavezno je sprovesti pumpanje i uzeti uzorak vode za analizu. Samo tada se može potvrditi da je bunar funkcionalan i bezbedan za upotrebu.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

Posledice izbora loših materijala u izgradnji bunara

Na osnovu iskustva sa terena, posledice korišćenja loših materijala su brojne i ozbiljne. U nastavku navodimo najčešće scenarije i njihove tehničke i finansijske implikacije.

1. Kolaps bunarskih cevi

PVC cevi niskog kvaliteta često pucaju pod pritiskom slojeva tla, naročito ako nisu cementirane. Kada dođe do kolapsa, cevi se urušavaju, bunar se zapuši i postaje neupotrebljiv. Sanacija takvog bunara je skupa i često neisplativa.

2. Kontaminacija podzemne vode

Loše brtvljenje i nekvalitetna zaštita glave bunara omogućavaju ulazak površinskih voda, fekalnih zagađenja i pesticida u vodonosni sloj. U takvim uslovima, voda postaje mikrobiološki neispravna. U ruralnim područjima, to direktno ugrožava zdravlje ljudi koji bunar koriste za piće.

3. Zapušenje filtera

Kada se koriste filteri sa neprikladnim otvorima ili bez pravilnog omotača od šljunka, dolazi do zapušenja. Protok vode se smanjuje, pumpa se pregreva, a korisnik mora često čistiti bunar — što je dugoročno skuplje od početnog ulaganja u kvalitetan filter.

4. Korozija i hemijska degradacija

Materijali koji nisu otporni na hemijske sastave specifične podzemne vode (npr. visok nivo gvožđa, sumpora ili soli) brzo propadaju. Metalne cevi se korodiraju, dok se PVC cevi deformišu. Posledica je zamućenje vode, neprijatan miris i kvarovi na pumpama.

5. Skraćen vek trajanja bunara

Bunar izveden od kvalitetnih materijala može trajati i do 40 godina. Sa lošim materijalima, taj vek se smanjuje na 5–10 godina, uz česte intervencije. Investitor na kraju plaća mnogo više kroz popravke, zamenu opreme i gubitak vode.

6. Pravne i sanitarne posledice

U slučajevima kada se bunar koristi za javnu ili polujavnu upotrebu (npr. seoski vodovodi, škole, farme), neispravna voda može dovesti do inspekcijskih kazni, zatvaranja objekta i obaveze sanacije. Ove posledice prevazilaze tehnički okvir i ulaze u pravnu odgovornost investitora.

Studija slučaja: Bunar u opštini Topola

U opštini Topola, 2021. godine, izveden je bunar dubine 48 metara sa PVC cevima bez atesta. Zbog uštede, nije urađena cementacija. Nakon tri meseca korišćenja, voda je postala mutna i hemijski neispravna. Analiza je pokazala prisustvo fekalnih bakterija i rastvorljivih metala. Bunar je morao biti zatvoren, a novi izvođač je izveo dubinski bunar sa čeličnim cevima, filterima i cementacijom po pravilima struke. Konačni trošak je bio duplo veći od inicijalnog budžeta.

Kako prepoznati kvalitetne materijale?

Osnovni kriterijumi za izbor

1. Atest i sertifikat proizvođača
2. Otpornost na hemijske i mikrobiološke uticaje
3. Mehanička čvrstoća (PN oznaka ili debljina zida)
4. Kompatibilnost sa drugim komponentama (filteri, spojnice)
5. Garancija trajnosti

Preporuke iz prakse

– Koristite isključivo cevi sa oznakom PN10 ili višom
– Za vodonosnike sa finim peskom, koristite Johnson filtere
– Uvek vršite cementaciju anularnog prostora
– Ugradite zaštitu glave bunara sa sistemom za odvod površinske vode
– Tražite pisani dokaz o poreklu i sastavu materijala

Zaključak

Bunar nije mesto za štednju. Kvalitet materijala direktno određuje kvalitet vode, trajnost bunara i sigurnost korisnika. Ušteda od nekoliko stotina evra na početku može dovesti do gubitka desetina hiljada dinara kroz sanacije, gubitak vode i zdravstvene rizike. Pravilno izveden bunar je investicija koja se isplati generacijama. Zato, pre nego što donesete odluku, konsultujte se sa stručnjacima i birajte proverene materijale.

Kontakt informacije

Za više informacija o pravilnoj izgradnji bunara i savetima u vezi sa izborom materijala, obratite se:

bunar.rs
Telefon: 064 669 4209