Dobar bunar počinje temeljnom analizom tla i stratigrafije

Bunari su više od običnih rupa u zemlji. Oni predstavljaju složene geotehničke i hidrogeološke sisteme. Njihova efikasnost, dugovečnost i bezbednost zavise od kvaliteta početne analize tla i slojeva ispod površine — poznatih kao stratigrafija. Bez obzira da li se bunar koristi za vodosnabdevanje, navodnjavanje ili tehničke potrebe, temeljna analiza tla i stratigrafije je prvi i najvažniji korak u pravilnom planiranju i izvođenju bušenja.

O čemu se radi?

Da bi jedan bunar bio uspešan, voda mora biti prisutna u dovoljnim količinama i mora biti dostupna na razumnoj dubini. Međutim, prisustvo vode nije dovoljno. Potrebno je razumeti gde se ta voda nalazi, u kakvom tipu tla ili stena, i kako se ponaša u tim slojevima. To se postiže analizom tla i stratigrafije pre nego što počne bilo kakvo bušenje.

Analiza tla obuhvata utvrđivanje fizičkih, hemijskih i mehaničkih osobina zemljišta. Stratigrafska analiza se odnosi na identifikaciju i interpretaciju slojeva koji se nalaze ispod površine. Ovi slojevi mogu biti pesak, glina, šljunak, lapor, krečnjak i drugi sedimenti ili stene. Razumevanje njihove prostorne raspodele i osobina omogućava precizno planiranje dubine bušenja, izbora opreme, kao i određivanje optimalne lokacije bunara.

Hidrogeološka ispitivanja, koja su često deo ovih analiza, omogućavaju određivanje nivoa podzemne vode, pravca njenog kretanja i kapaciteta akvifera. Bez ovih podataka, svaki pokušaj bušenja je puko nagađanje.

Kako se to radi?

Proces temeljne analize tla i stratigrafije obično se sastoji iz više faza, koje se sprovode sistematski i stručno. U nastavku su opisane glavne faze ovog procesa.

1. Prikupljanje podataka i preliminarna procena lokacije

Prvi korak podrazumeva prikupljanje dostupnih podataka o lokaciji. To uključuje:

  • Geološke karte;
  • Topografske i hidrogeološke podatke;
  • Postojeće bunare u okolini i njihove karakteristike;
  • Podatke o klimatskim uslovima i padavinama.

Ovi podaci omogućavaju izvođaču radova i geologu da naprave početnu procenu hidrogeoloških uslova na terenu i da identifikuju moguće rizike.

2. Terenska istraživanja i bušotine za uzorkovanje

Nakon preliminarne procene sledi terenski rad. Najčešće se koriste sledeće metode:

Geofizička ispitivanja

Koriste se da bi se bez bušenja dobio uvid u raspored i debljinu slojeva ispod površine. Uobičajene metode uključuju električnu rezistivnost i seizmičke metode.

Inženjerskogeološko bušenje

Buši se nekoliko probnih bušotina kako bi se dobili uzorci tla i stena. Ovi uzorci se analiziraju u laboratoriji radi određivanja:

  • Granulometrijskog sastava;
  • Permeabilnosti (propustljivosti);
  • Koeficijenata poroznosti;
  • Nosivosti i stabilnosti tla.

Monitoring nivoa podzemne vode

U probne bušotine se postavljaju piezometri radi dugoročnog praćenja nivoa podzemne vode. Ove informacije su ključne za određivanje dinamike akvifera i sezonskih oscilacija.

3. Stratigrafska interpretacija

Nakon dobijanja geoloških i hidrogeoloških podataka, izrađuje se stratigrafski profil. On prikazuje slojeve tla i stena, njihovu debljinu, raspored i fizičke osobine. Na osnovu tog profila se procenjuje:

  • Na kojoj dubini se očekuje vodonosni sloj (akvifer);
  • Da li sloj ima dobru propustljivost za vodu;
  • Postoji li opasnost od kontaminacije ili presušivanja bunara;
  • Koji tip cevi i filtarskog sistema treba koristiti;
  • Koja je optimalna dubina i prečnik bušenja.

Na osnovu stratigrafije se takođe mogu identifikovati neslaganja slojeva, prisustvo ležišta gline koja mogu otežati filtriranje vode ili stene koje otežavaju bušenje.

4. Izrada tehničke dokumentacije

Sa prikupljenim rezultatima, izrađuje se tehnička dokumentacija koja uključuje:

  • Geološki elaborat;
  • Hidrogeološki elaborat sa rezultatima ispitivanja;
  • Preporuke za bušenje i izgradnju bunara;
  • Predlog za zaštitu bunara od spoljne kontaminacije;
  • Procenu očekivanog kapaciteta bunara.

Ova dokumentacija je neophodna za dobijanje dozvola i planiranje svih narednih faza radova.

Šta se dešava ako to ne uradimo?

Preskakanje temeljne analize tla i stratigrafije može dovesti do brojnih problema. U daljem tekstu navodimo najčešće posledice loše pripreme.

1. Nedostatak vode ili presušivanje bunara

Ako se bušenje vrši bez prethodne analize, postoji velika verovatnoća da će se promašiti vodonosni sloj. Čak i ako se voda nađe, može biti u sloju sa slabom obnovom, što dovodi do presušivanja tokom leta ili smanjene izdašnosti.

2. Kontaminacija vode

Bez poznavanja slojeva tla, bunar može ući u kontakt sa zagađenim slojevima ili dozvoliti infiltraciju površinskih voda. To može rezultirati hemijskom ili mikrobiološkom kontaminacijom.

3. Tehnički problemi tokom bušenja

Bušenje kroz slojeve koji nisu adekvatno identifikovani može dovesti do kolapsa zidova bušotine, zaglavljivanja opreme ili potrebe za dodatnim radovima. To značajno povećava troškove i produžava rokove.

4. Neadekvatan izbor opreme i materijala

Bez detaljne analize, teško je predvideti koji tip cevi, filtera i pumpi je najpogodniji. Rezultat toga je češći kvar opreme, smanjena efikasnost i veći troškovi održavanja.

5. Zakonske posledice

U mnogim slučajevima, zakon propisuje da se pre bušenja mora izraditi geološko-hidrogeološka dokumentacija. Ukoliko to nije urađeno, nadležni organi mogu obustaviti radove ili izreći kazne.

Zaključak

Temeljna analiza tla i stratigrafije je ključna za uspešno i dugotrajno funkcionisanje bunara. Ignorisanje ovog koraka može dovesti do tehničkih, ekoloških i finansijskih problema. Ulaganjem u kvalitetno geološko istraživanje, investitor dobija ne samo pouzdane podatke, već i sigurnost da će bunar zadovoljiti sve tehničke i pravne zahteve. Pametno planiranje počinje ispod površine — u slojevima koje ne vidimo, ali od kojih sve zavisi.

Kontakt informacije:
Za više informacija i stručnu konsultaciju, obratite se timu na bunar.rs ili pozovite broj telefona: 064 669 4209.