Kada štednja na metodi bušenja znači trajno nizak protok vode

Bušenje bunara za vodu zahteva pažljivo planiranje, stručno izvođenje i adekvatnu opremu. Iako mnogi investitori i pojedinci pokušavaju da uštede vreme i novac tokom procesa bušenja, pogrešan izbor metode može dovesti do ozbiljnih i trajno nepovoljnih posledica. Jedna od najčešćih grešaka jeste štednja na metodi bušenja, što često rezultira trajno niskim protokom vode, otežanim održavanjem bunara i smanjenom iskoristivošću izvora.

1. O čemu se radi?

Bušenje bunara je geotehnički i hidrogeološki proces kojim se prodire kroz slojeve zemljišta i stena kako bi se došlo do vodonosnih horizonata. U zavisnosti od geoloških karakteristika terena, dubine vodonosnog sloja i namene bunara, primenjuju se različite metode bušenja. Najčešće korišćene metode uključuju:

Rotaciono bušenje sa isplakom (direktna isplaka)
Bušenje udarnom metodom (kablarsko bušenje)
Bušenje sa vazdušnim čekićem (DTH – Down The Hole)
Suvo bušenje sa spiralnim svrdlom

Svaka metoda ima svoje prednosti i ograničenja. Nažalost, u želji da se troškovi svedu na minimum, investitori često biraju jeftinije i brže metode koje nisu prilagođene stvarnim uslovima na terenu. Rezultat takvih odluka jeste bunar koji funkcioniše sa smanjenim kapacitetom, a ponekad i potpuno neupotrebljiv izvor vode.

2. Kako se to radi?

Da bi se postigao optimalan protok vode iz bunara, neophodno je sprovesti sledeće korake:

2.1. Hidrogeološko ispitivanje terena

Pre samog bušenja, neophodno je izvršiti hidrogeološku studiju lokacije. Ova studija uključuje:

Analizu geološkog sastava tla i stena
Identifikaciju vodonosnih slojeva i njihove dubine
Procenu količine i kvaliteta podzemnih voda
Određivanje optimalne lokacije za bušenje

Bez ovih informacija, izbor metode bušenja je praktično nasumičan i može dovesti do promašene investicije.

2.2. Odabir odgovarajuće metode bušenja

Nakon što su poznati svi hidrogeološki parametri, bira se metoda bušenja koja najbolje odgovara uslovima tla. Na primer:

U rastresitim slojevima (pesak, šljunak) koristi se rotaciono bušenje sa direktnom isplakom radi stabilizacije zidova bušotine.
U tvrdim stenama koristi se bušenje sa DTH metodom, jer je efikasna i obezbeđuje čist otvor.
U slojevima sa čestim prelazima između rastresitog i čvrstog materijala koristi se kombinovana tehnika.

Odabir metode određuje kvalitet bušotine, brzinu bušenja, ali i dugoročni kapacitet bunara.

2.3. Kvalitetna ugradnja bunarskog kolona

Bez obzira na metodu bušenja, ugradnja bunarskog kolona (cevovoda) mora biti izvedena precizno. Cev mora imati odgovarajući prečnik, debljinu zida i, što je najvažnije, pravilno izvedene filtre. Loše postavljeni ili nedovoljni filterski elementi često su razlog za nizak protok vode.

2.4. Razrađivanje i testiranje kapaciteta bunara

Nakon završetka bušenja i ugradnje cevi, bunar se mora razraditi i testirati. Ovaj proces uključuje:

Uklanjanje bušačkog materijala i čestica iz bušotine
Ispravno formiranje okolnog šljunčanog pakovanja
Testiranje protoka (pumping test) tokom određenog vremenskog perioda

Bez ovih koraka nije moguće znati stvarni kapacitet bunara, a ni otkloniti eventualne greške nastale tokom bušenja.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

3.1. Trajno nizak protok vode

Najčešća posledica loše odabrane metode bušenja jeste bunar sa trajno niskim protokom vode. To se dešava jer:

Bušenje nije doseglo adekvatan vodonosni horizont
Nisu pravilno ugrađeni filterski elementi
Formirane su barijere koje ometaju dotok vode (npr. cementni mostovi, razmazani glineni slojevi)

Ukoliko se bušenje vrši bez isplake ili se koristi suva metoda u slojevima peska, dolazi do kolapsa zidova bušotine i zatvaranja protoka. Čak i ako se voda pojavi, njen dotok će biti nedovoljan za potrebe korisnika.

3.2. Povećani operativni troškovi

Bunar sa niskim protokom zahteva čestu eksploataciju pumpe, što povećava potrošnju električne energije. Osim toga, zbog slabog dotoka dolazi do pregrevanja pumpe, njenog habanja i čestih kvarova. Takođe, korisnici pribegavaju dodatnim bušenjima ili produbljivanjima, što drastično povećava ukupne troškove projekta.

3.3. Smanjen vek trajanja bunara

Bunari koji nisu pravilno izbušeni često imaju kratak vek trajanja. Zidovi bušotine se urušavaju, cevovodi korodiraju, dok filterski elementi postaju zagušeni. Voda postaje mutna, često kontaminirana peskom i glinom, a kapacitet dodatno opada. U takvim slučajevima bunar postaje neupotrebljiv u roku od nekoliko godina, a ponekad i meseci.

3.4. Nemogućnost sanacije

Poseban problem nastaje kada nije moguće izvršiti sanaciju postojećeg bunara. U slučaju da je korišćena metoda bušenja koja je izazvala kolaps slojeva, bušotina se ne može očistiti ni proširiti. Takođe, ukoliko je cevovod neadekvatno dimenzionisan, nije moguće ugraditi jaču pumpu ili izvršiti rekonstrukciju bez potpunog rušenja postojećeg sistema.

Zaključak

Izbor metode bušenja nije tehnička formalnost koju treba prepustiti najjeftinijem ponuđaču. Naprotiv, to je ključni segment projekta koji direktno utiče na količinu vode, stabilnost bušotine i dugoročne troškove održavanja. Štednja na metodi bušenja u većini slučajeva znači da će korisnik godinama snositi posledice u vidu slabog protoka, skupog održavanja i čestih kvarova.

Ispravno planiranje, angažovanje stručnjaka i upotreba adekvatne opreme jesu jedini način da se obezbedi kvalitetan i dugotrajan izvor vode. U suprotnom, štednja na početku može značiti višestruke gubitke u budućnosti.

Kontakt informacije

Za više informacija o izboru metode bušenja i proceni kapaciteta podzemnih voda, možete se obratiti stručnom timu na:

Telefon: 064 669 4209

Sajt: bunar.rs