Kako sprečiti zagađenje bunara površinskim vodama pomoću glinenog čepa?

Bunari predstavljaju ključni izvor pijaće vode za mnoge domaćinstva, naročito u ruralnim područjima. Međutim, kako bi ta voda ostala čista i bezbedna za upotrebu, neophodno je preduzeti odgovarajuće mere zaštite. Jedna od najefikasnijih tehnika zaštite bunara od zagađenja površinskim vodama jeste postavljanje glinenog čepa. Ovaj članak objašnjava šta je glineni čep, kako se pravilno postavlja i koje posledice mogu nastati ako se taj postupak propusti.

1. O čemu se radi?

Glineni čep je sloj kompaktne, nepropusne gline koji se postavlja oko bunarskog kućišta (cevi) u zoni neposredno ispod površine tla. Njegova osnovna funkcija je da onemogući prodor površinskih voda – koje mogu sadržati štetne mikroorganizme, pesticide, ulja i druge zagađivače – u bunarski prostor koji vodi ka akviferu (vodonosnom sloju).

Bez adekvatne zaštite, površinske vode mogu se infiltrirati duž spoljne strane cevnog kućišta i dospeti direktno u zonu zahvata podzemne vode. Na taj način dolazi do kontaminacije vode u bunaru, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i životinja, kao i po stabilnost bunarskog sistema.

Glineni čep funkcioniše kao barijera. Njegova struktura i fizičko-hemijska svojstva omogućavaju da se ponaša kao zaptivač: nepropustan je za vodu i druge tečnosti, ali istovremeno stabilan i dugotrajan u zemljišnim uslovima. Materijal koji se koristi za izradu čepa najčešće je glina sa visokom plastičnošću, odnosno bentonitna glina.

2. Kako se to radi?

Postavljanje glinenog čepa je deo standardne procedure prilikom izgradnje bunara, ali se takođe može dodati i naknadno, ukoliko prvobitna konstrukcija nije obuhvatila ovu zaštitnu meru. Postupak uključuje nekoliko ključnih koraka koje treba sprovesti uz pažljivo poštovanje tehničkih smernica.

2.1 Izbor odgovarajuće gline

Najbolji materijal za izradu glinenog čepa je bentonit – vrsta gline bogata montmorilonitom. Ova glina ima izuzetnu sposobnost bubrenja u kontaktu sa vodom i stvara gustu, vodonepropusnu masu. Alternativno, može se koristiti i lokalna glina pod uslovom da ima dobru koheziju i nisku propustljivost.

Pre postavljanja, glina se prosejava, uklanja se kamenje i organski materijal, i po potrebi se vlaži kako bi se dobila homogena smesa pogodna za nabijanje.

2.2 Lokacija i dubina čepa

Glineni čep se postavlja na dubini od 1 do 3 metra ispod površine terena, direktno oko bunarske cevi. Standardna preporuka je da čep ima debljinu od najmanje 0,5 do 1,0 metar u vertikalnom pravcu i širinu (prečnik) najmanje 30 cm više od spoljnog prečnika bunarskog kućišta.

Ako teren ima nagib ili je poznat po visokom nivou padavina, preporučuje se veća debljina čepa – i do 1,5 metara. U peskovitim ili šljunkovitim terenima, pre postavljanja gline, može se dodati sloj geotekstila kako bi se sprečilo mešanje materijala i povećala stabilnost.

2.3 Tehnika postavljanja

Postupak postavljanja glinenog čepa obuhvata sledeće korake:

1. Iskopavanje šireg otvora oko bunarske cevi na predviđenoj dubini.
2. Uklanjanje rastresitog materijala i nivelacija podloge.
3. Ubacivanje prethodno pripremljene glinene mase sloj po sloj.
4. Nabijanje svakog sloja ručno ili pomoću mehaničkih sredstava (nabijača).
5. Provera zbijenosti i dodatno nabijanje svih slojeva do dostizanja projektovane debljine.

Važno je da se glina ne suši tokom postavljanja, jer suva glina može popucati i izgubiti zaptivna svojstva. Zato je preporučljivo prekrivanje glinenog čepa slojem peska i/ili zemlje odmah nakon završetka radova.

2.4 Dodatne mere zaštite

U kombinaciji sa glinenim čepom, preporučuje se izrada betonske kragne (platforme) oko bunara. Ova kragna se pravi od armiranog betona i prostire se u prečniku od 1 do 1,5 metra oko kućišta. Njena svrha je da spreči direktno slivanje padavinske vode u zonu oko bunara.

Pored toga, treba obezbediti i poklopac koji je vodonepropustan i hermetički zatvara bunarsku cev. Poklopac štiti ne samo od površinskih voda, već i od ulaska insekata, glodara i drugog otpada.

2.5 Održavanje i kontrola

Nakon postavljanja glinenog čepa, važno je periodično proveravati njegovo stanje. Vizuelna inspekcija, naročito nakon obilnih padavina ili zemljanih radova u blizini, može otkriti eventualne znake propadanja ili oštećenja.

Ukoliko se primeti sleganje tla, pucanje površine ili pojava vlažnih mrlja oko bunara, to može ukazivati na neispravnost glinenog čepa. U tom slučaju, može biti potrebno ponovno postavljanje ili popravka dela zaptivne barijere.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

Izostavljanje glinenog čepa iz konstrukcije bunara može imati ozbiljne posledice. Bez ove barijere, površinske vode lako pronalaze put duž bunarske cevi i dospevaju u vodonosni sloj. Ovo može dovesti do sledećih problema:

3.1 Mikrobiološka kontaminacija

Najčešći oblik zagađenja dolazi od bakterija, virusa i protozoa koje potiču iz površinskih izvora zagađenja – kao što su septičke jame, stajsko đubrivo, kanalizacija ili razlivena otpadna voda. Jednom kada dospeju u bunar, te mikroorganizme je teško ukloniti bez hemijskog tretmana ili dezinfekcije, što dodatno komplikuje održavanje sistema.

3.2 Hemijsko zagađenje

Poljoprivredna hemikalija – pesticidi, herbicidi i đubriva – često dospevaju u površinske vode tokom kišnih perioda ili pri navodnjavanju. Bez glinenog čepa, te supstance mogu dospeti u bunar i kontaminirati vodu. Dugotrajna upotreba takve vode može dovesti do nakupljanja teških metala i toksičnih jedinjenja u organizmu korisnika.

3.3 Smanjenje kvaliteta vode

Zagađene površinske vode često nose suspendovane čestice, organske materije i rastvorene gasove koji menjaju boju, ukus i miris bunarske vode. Takva voda postaje neupotrebljiva za piće, kuvanje, zalivanje ili druge namene, čime se direktno ugrožava funkcionalnost bunara i povećava potreba za dodatnom preradom vode.

3.4 Oštećenje bunarske konstrukcije

Površinske vode sadrže i rastvorene soli koje mogu izazvati koroziju metalnih delova bunara (ako su prisutni), kao i ubrzanu degradaciju betonskih ili PVC komponenti. Takođe, višak vlage oko bunarske cevi može izazvati eroziju tla, što dovodi do sleganja i urušavanja okolnog zemljišta.

3.5 Pravne i sanitarne posledice

U mnogim državama, lokalni i nacionalni propisi zahtevaju da bunari budu adekvatno zaštićeni od površinskog zagađenja. Nepridržavanje tih standarda može rezultirati sankcijama, uključujući zabranu upotrebe bunara ili obavezu izvođenja skupih sanacionih mera i laboratorijskih analiza.

Zaključak

Postavljanje glinenog čepa oko bunarskog kućišta je jednostavna, ali izuzetno efikasna mera zaštite bunara. Glineni čep deluje kao nepropusna barijera koja sprečava prodor zagađenih površinskih voda u vodonosni sloj. Njegova ugradnja je tehnički jednostavna i finansijski pristupačna, a koristi koje donosi po bezbednost vode i trajnost bunara su višestruke.

Ukoliko planirate izgradnju novog bunara ili želite da unapredite zaštitu postojećeg, konsultujte se sa stručnjacima iz oblasti hidrogeologije i bunarskih konstrukcija. Pravilno postavljen glineni čep može značajno produžiti vek trajanja vašeg bunara i obezbediti stabilan izvor čiste pijaće vode.

Za sve dodatne informacije i pomoć, obratite se bunar.rs na broj telefona 064 669 4209.