Opasnost od kaverni pri bušenju u terenu sa promenljivim slojevima: Zašto uvek treba računati na povećanje troškova?

1. Objašnjenja

Bušenje u terenu sa promenljivim slojevima predstavlja jedan od najsloženijih izazova u geotehničkom inženjeringu. Promenljiva litološka građa tla, koja podrazumeva smenu čvrstih, rastresitih, propusnih i nepropusnih slojeva, često dovodi do formiranja kaverni – šupljina ili praznina u zemljištu koje mogu značajno uticati na tok i bezbednost bušenja. Razumevanje načina na koji kaverne nastaju, kako se manifestuju i na koji način utiču na bušačke procese od ključnog je značaja za pravilan pristup svakom bušačkom projektu.

Kaverne mogu nastati prirodno, usled rastvaranja krečnjaka, dolomita ili gipsa podzemnim vodama, ali i veštački, tokom procesa bušenja kada dođe do destabilizacije slojeva. Posebno su česte u terenima sa karbonatnim stenama ili u zonama prelaza iz plastičnih u permeabilne slojeve. U tim slučajevima, bušačka oprema može neočekivano « upasti » u šupljinu, čime dolazi do gubitka fluida, oštećenja opreme, pa čak i do prekida radova.

Tokom planiranja bušenja u takvom terenu, geološki izveštaji često ne otkrivaju sve skrivene rizike. Iako se koristi standardna mehanizacija i procedura, realnost na terenu je često drugačija. Kada bušač naiđe na kaverne, dolazi do momentalne promene u pritisku, stabilnosti bušotine i potrebama za dodatnim materijalima i radnim satima. U tom trenutku, troškovi rastu eksponencijalno.

2. Implikacije

Implikacije pojave kaverni su višestruke, kako tehničke, tako i finansijske. Najpre, s tehničke strane, kaverne mogu dovesti do:

• Gubitka bušaćeg fluida u okolno zemljište, što kompromituje stabilnost bušotine.
• Potrebne su dodatne količine fluida, bentonita ili polimera za stabilizaciju.
• Dolazi do zarobljavanja ili oštećenja bušaće garniture, što zahteva vađenje alata i zamenu opreme.
• U težim slučajevima, kompletna bušotina mora da se napusti i premesti, što predstavlja direktan gubitak.

Finansijski gledano, svaki od navedenih problema generiše dodatne troškove koji nisu planirani u početnom budžetu. Na primer, ukoliko se planira bušenje bunara dubine 60 metara u slojevima gline i peska, a na 45. metru se naiđe na kavernu širine 1 metar, troškovi mogu skočiti i do 40% u odnosu na prvobitnu procenu. Ovo uključuje:

• Trošak dodatnih materijala za stabilizaciju (cement, bentonit, polimeri).
• Produženje vremena bušenja i povećanje troškova rada.
• Gubitak opreme i dodatni rad na njenom vađenju.
• Potencijalnu potrebu za novom bušotinom.

Osim toga, kaverne mogu imati i dugoročne posledice. Na primer, kod izgradnje bunara za vodosnabdevanje, ako se kaverna ne stabilizuje pravilno, može doći do kolapsa stuba, infiltracije kontaminanata ili gubitka kapaciteta bunara. U geotehničkim istraživanjima, kaverne mogu dovesti do pogrešnog očitavanja nosivosti tla, što dalje vodi ka neadekvatnom temeljenju objekta.

3. Zašto je ovo važno za vas

Bilo da ste investitor, izvođač radova ili vlasnik parcele koja se priprema za bušenje, razumevanje rizika od kaverni je ključno za pravilno planiranje i budžetiranje projekta. U praksi, mnogi klijenti očekuju da će troškovi bušenja biti fiksni, često zasnovani na ceni po dužnom metru. Međutim, upravo zbog nepredvidivih slojeva i mogućnosti pojave kaverni, takva računica može biti pogrešna i dovesti do ozbiljnih finansijskih nesporazuma.

Na primer, ako planirate izgradnju geotermalne bušotine, svaki neplanirani problem u terenu može odložiti radove za dane ili nedelje. To ne znači samo dodatni materijal, već i angažovanje dodatne radne snage, vremena i opreme. Ako se radi o infrastrukturnom projektu, kašnjenje može povući dodatne penale i troškove prema izvođaču ili investitoru.

Za vlasnike privatnih objekata koji buše bunare za vodosnabdevanje, pojava kaverni često znači potrebu za dubljom bušotinom, širim zaštitnim cevima ili dodatnim cementiranjem. Sve to povećava krajnju cenu. Mnogi nisu svesni da teren ispod njihove parcele može sadržati slojeve glinovitih i karbonatnih jedinica koje su idealne za formiranje šupljina. Upravo zato, profesionalni bušači uvek napominju mogućnost nepredviđenih troškova.

Ignorisanje ove realnosti može dovesti do neplaniranih zastoja, dodatnih troškova i, u najgorem slučaju, neuspeha projekta. Otuda je važno da klijenti, projektanti i izvođači uvek u startu računaju sa dodatnim budžetom za nepredviđene geološke uslove.

4. Kako se to primenjuje na terenu

Na terenu, identifikacija i sanacija kaverni zahteva kombinaciju iskustva, opreme i pravilne procedure. Kada se tokom bušenja primeti nagli gubitak fluida, pad pritiska ili « propadanje » garniture, to je jasan znak postojanja šupljine. U tim situacijama, bušač mora odmah prekinuti rad, izvršiti vizuelnu i mehaničku procenu i odlučiti o sledećim koracima.

Postoje tri najčešće metode za stabilizaciju kaverni:

1. Cementacija: Ubrizgavanje cementne smeše koja zatvara šupljinu i omogućava nastavak bušenja. Ova metoda je efikasna, ali zahteva vreme za vezivanje cementa.
2. Upotreba bentonita ili polimera: Koriste se kao stabilizacioni muljevi koji popunjavaju šupljinu i omogućavaju nastavak bušenja bez gubitka fluida.
3. Ugradnja zaštitnih cevi: Ako je kavernozna zona veća, mogu se ugraditi dodatne cevi manjeg prečnika koje omogućavaju nastavak bušenja unutar stabilizovane zone.

U praksi, kombinacija ovih metoda se često koristi. Na primer, u jednoj bušotini u Sremu, na dubini od 38 metara, bušači su naišli na kavernu širine oko 80 cm u zoni krečnjaka. Nakon početnog gubitka fluida i zarobljavanja alata, odlučeno je da se izvrši cementacija, a zatim nastavak kroz zaštitnu cev. Iako su troškovi porasli za 25%, bušotina je uspešno završena bez posledica.

Iskusni bušači prepoznaju signale koji ukazuju na potencijalnu pojavu kaverni. Zbog toga se u terenima sa poznatim složenim geologijama, kao što su delovi Šumadije, Istočne Srbije, kao i karstna područja, uvek primenjuje « konzervativni pristup ». To znači da se već u početnoj fazi predviđa mogućnost kaverni, koriste se jače garniture, muljevi sa većom viskoznošću i planira se dodatna količina cementa, čak i ako se na kraju ispostavi da nije potrebna.

Važno je napomenuti da ni najiscrpniji geološki izveštaji ne mogu garantovati da se kaverne neće pojaviti. Podzemni uslovi su često mnogo složeniji od onoga što je vidljivo na površini. Zbog toga se u svakoj profesionalnoj proceni rizika uvek ostavlja prostor za nepredvidive uslove. To je posebno važno kod gradnje temelja, pilota, šipova i bunara gde stabilnost tla direktno utiče na sigurnost konstrukcije.

Na kraju, iskustvo i fleksibilnost su ključni. Kada se pojavi kaverna, brzina i ispravnost reakcije određuju hoće li projekt ostati u okvirima budžeta ili prerasti u tehnički i finansijski problem. Zato profesionalni bušači uvek imaju plan B – dodatnu opremu, rezerve cementa, kao i raspoloživu stručnu podršku za geotehničke intervencije.

Zaključak

Kaverne pri bušenju u terenima sa promenljivim slojevima nisu izuzetak – one su realan rizik koji se mora očekivati. Njihovo prisustvo značajno utiče na tehnički tok radova, trajanje projekta i krajnje troškove. Zato je važno da svi učesnici u projektu, od investitora do izvođača, uvek planiraju dodatni budžet za nepredviđene uslove. Iskusni bušači znaju da se posao ne meri samo metrima, već i spremnošću da se suoče sa podzemnim nepoznanicama. U zemljištu kriju se slojevi, a u slojevima – izazovi.

Za sve dodatne informacije i pomoć, obratite se:

bunar.rs

Telefon: 064 669 4209