Opasnosti od izvođača koji svesno ignorišu analizu terena zarad brze zarade

1. O čemu se radi?

Ignorisanjem geotehničke i hidrogeološke analize terena, izvođači radova u oblasti bušenja bunara, temeljenja i zemljanih radova, često preuzimaju nepotrebne i ozbiljne rizike. U želji za brzom zaradom, neki izvođači svesno preskaču ključne faze pripreme projekta. Ovaj pristup ne samo da ugrožava stabilnost objekata, već direktno utiče na bezbednost ljudi, kvalitet vode, kao i na dugoročnu održivost same investicije.

Analiza terena predstavlja temelj svakog odgovornog inženjerskog poduhvata. Njome se identifikuju slojevi zemljišta, prisustvo podzemnih voda, nosivost tla i potencijalna klizišta. Bez tih podataka, svaka procena dubine bušenja ili nosivosti tla postaje nagađanje. Time se ozbiljno kompromituje celokupan projekat.

Nažalost, u praksi se sve češće susrećemo sa izvođačima koji, vođeni željom da smanje troškove i skrate vreme realizacije, potpuno zanemaruju ovaj ključni korak. Takvo ponašanje ima ozbiljne posledice, kako za investitore tako i za krajnje korisnike objekata.

2. Kako se to radi?

Geotehnička i hidrogeološka ispitivanja su standardizovane procedure koje se sprovode pre početka bilo kakvih radova na terenu. U zavisnosti od vrste projekta, koriste se različite metode – od površinskih opservacija, preko sondiranja i probnog bušenja, do laboratorijskih analiza uzoraka tla i vode.

Proces započinje analizom postojećih geoloških karata i satelitskih snimaka. Zatim se na terenu obavljaju fizička ispitivanja – npr. statički penetracioni testovi (SPT), dinamičko sondiranje (DP), kao i probna bušenja radi uzorkovanja slojeva tla. U slučajevima kada se planira bušenje bunara, obavezna je i hidrogeološka studija kojom se utvrđuje dubina i karakteristike podzemnog vodonosnog sloja.

Ovi podaci omogućavaju inženjerima da pravilno dimenzionišu temelje, odrede optimalnu dubinu bušenja bunara, kao i da identifikuju eventualne rizike od podzemnih voda, klizišta, erozije i drugih geohazarda. Na osnovu toga se izrađuje tehnička dokumentacija koja služi kao osnov za izradu projekta i izvođenje radova.

Međutim, izvođači koji žele da « preskoče » ove faze, često se oslanjaju na subjektivne procene, iskustva sa susednih lokacija, ili čak na nagađanja. Umesto da pribave podatke iz laboratorije i terenskih ispitivanja, oni započinju radove odmah, čime svesno preuzimaju odgovornost za potencijalne probleme. Ovaj pristup je ne samo neprofesionalan, već i opasan.

Ignorisanje analize terena može se manifestovati na više načina:

• Bušenje bunara bez prethodnog hidrogeološkog ispitivanja, što dovodi do pogrešnog određivanja dubine i kvaliteta vode.
• Temeljenje objekata bez geotehničkih podataka, što može dovesti do sleganja, pukotina i urušavanja objekta.
• Zanemarivanje seizmičkih i klizišnih zona, što ugrožava dugoročnu stabilnost građevina.

Motivacija ovakvih izvođača je jasna – manji troškovi i kraće vreme realizacije donose veću profitnu marginu. Ali, za investitore i korisnike, posledice mogu biti katastrofalne.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

Kada se preskoči analiza terena, otvaraju se vrata za niz tehničkih, pravnih i finansijskih problema. U nastavku predstavljamo najčešće posledice ovakvog pristupa:

3.1. Strukturna nestabilnost objekta

Bez preciznih podataka o nosivosti tla, temelji objekta mogu biti neadekvatno dimenzionisani. Ovo dovodi do neravnomernog sleganja, pojave pukotina na zidovima, pa čak i potpunog urušavanja objekta. U ekstremnim slučajevima, objekat mora biti srušen i rekonstruisan, što investitoru donosi višestruke troškove.

3.2. Neispravni ili nefunkcionalni bunari

Bušenje bunara bez hidrogeološke studije često rezultira bunarima koji ne dostižu pravi vodonosni sloj, ili pak zahvataju slojeve sa zagađenom vodom. Voda može imati visoku koncentraciju gvožđa, mangana, nitrata ili bakterija, što je čini neupotrebljivom za piće. Takođe, loše pozicionirani bunari imaju kraći vek trajanja i zahtevaju češće čišćenje i servis.

3.3. Aktivacija klizišta i erozionih procesa

U područjima sa složenom geološkom strukturom, poput brdovitih regiona zapadne Srbije, nepoznavanje podzemnih voda i slojeva tla može dovesti do destabilizacije padina. Klizišta se aktiviraju kada se preseku vodonosni slojevi ili poremeti prirodna drenaža. Posledice uključuju oštećenje puteva, kuća, pa čak i gubitak života.

3.4. Pravni problemi i gubitak garancije

Bez validne dokumentacije o ispitivanjima terena, investitor ne može dobiti građevinsku dozvolu ili upotrebnu dozvolu. U slučaju problema, izvođač se najčešće ograđuje uz obrazloženje da je investitor prihvatio radove bez detaljne analize. Na taj način, investitor ostaje bez pravne zaštite i garancije za izvedene radove.

3.5. Povećani troškovi sanacije

Svaka greška napravljena zbog nepoznavanja terena kasnije se mora ispraviti – bilo da se radi o dodatnim radovima na temeljenju, novom bušenju bunara, ugradnji sistema za filtraciju vode, ili čak kompletnom rušenju objekta. Ti troškovi višestruko premašuju uštede koje su napravljene preskakanjem analize.

3.6. Gubitak poverenja i reputacije

Za izvođače koji praktikuju ovakav pristup, dugoročna reputacija trpi ozbiljan udarac. U današnje vreme, kada se informacije brzo šire, nezadovoljni klijenti i loše preporuke mogu imati veliki uticaj na poslovanje. Profesionalnost se meri ne samo kvalitetom izvedenih radova, već i odgovornim i transparentnim pristupom svakom projektu.

Kako prepoznati nesavesnog izvođača?

Investitori često nemaju tehničko znanje da prepoznaju potencijalno rizične situacije. Međutim, postoje indikatori koji ukazuju na to da izvođač možda ignoriše analizu terena:

• Ne traži od investitora nijednu dokumentaciju o zemljištu.
• Ne predlaže ili ne insistira na geotehničkom ili hidrogeološkom ispitivanju.
• Daje nerealno kratke rokove za završetak složenih radova.
• Oslanja se isključivo na « iskustvo » bez podataka i referenci.
• Ne nudi garanciju ili dokumentaciju o kvalitetu i strukturi tla.

Ukoliko izvođač nudi nižu cenu od tržišne i « obećava » rezultate bez istraživanja, to je ozbiljan znak za uzbunu.

Zaključak

Analiza terena nije luksuz, već obavezna faza svakog ozbiljnog građevinskog i hidrogeološkog projekta. Njeno ignorisanje u cilju uštede vremena i novca predstavlja neodgovoran i potencijalno opasan potez. Posledice se ne pojavljuju odmah, ali kada dođu, one su skupe, dugotrajne i često nepovratne.

Investitori treba da budu obazrivi pri izboru izvođača. Transparentnost, profesionalni pristup i insistiranje na analizama su jasni pokazatelji odgovornog izvođača. Samo temeljnim pristupom može se postići stabilan, bezbedan i dugotrajan rezultat.

Geologija i inženjerska praksa nisu polja za improvizaciju. Teren ima svoju istoriju, strukturu i ponašanje koje može razumeti samo stručna analiza. Preskakanje te analize znači ignorisanje znanja koje štiti i investiciju i ljude.

Kontakt informacije

Za više informacija iz oblasti hidrogeologije, geotehnike i bušenja bunara, možete se obratiti:

Telefon: 064 669 4209

Web: www.bunar.rs