Zašto bunari bez glinenog čepa često postaju neupotrebljivi?

Bunari predstavljaju jedan od najvažnijih izvora podzemne vode za domaćinstva, poljoprivredu i industriju. Međutim, kvalitet i dugovečnost bunara ne zavise samo od dubine i kapaciteta vodonosnog sloja. Jedan od ključnih faktora koji određuje funkcionalnost i trajnost bunara jeste pravilna hidrogeološka zaštita, posebno u vidu glinenog čepa. U ovom članku objasnićemo zašto bunari bez glinenog čepa često postaju neupotrebljivi, kako se pravilno postavlja glineni čep i koje posledice mogu nastupiti kada se ova važna faza u izradi bunara zanemari.

1. O čemu se radi?

Glineni čep je sloj komprimovane gline koji se postavlja oko bunarske cevi u zoni između površine terena i vodonosnog sloja. Njegova osnovna funkcija je hidroizolacija – sprečavanje prodora površinskih i plićih zagađenih voda u dublje, često mnogo čistije, podzemne vodonosne horizonte.

Bez pravilno ugrađenog glinenog čepa, bunar je ranjiv na spoljne uticaje. Površinske vode, koje često sadrže bakterije, nitrate, pesticide i druge zagađivače, mogu bez prepreke prodrijeti duž spoljne strane bunarske cevi i kontaminirati vodu u bunaru. Ovo se naročito odnosi na pliće bunare, ali ni duboki bunari nisu imuni ako zaštita nije adekvatna.

Glineni čep je deo takozvane „sanitarne zaštite bunara“ i predstavlja standardnu geotehničku meru u svim dobro projektovanim hidrogeološkim sistemima. On se izrađuje od prirodne gline visoke plastičnosti, koja u kontaktu sa vodom bubri i zatvara sve pukotine i pore kroz koje bi voda mogla da migrira.

2. Kako se to radi?

Ugradnja glinenog čepa zahteva pažljivo planiranje i izvođenje. Proces počinje nakon završetka bušenja i postavljanja bunarske cevi, ali pre nego što se bunar počne koristiti. Uobičajeni postupak izgleda ovako:

  1. Definisanje dubine na kojoj se postavlja glineni čep – obično se postavlja između 1,5 m i 5 m ispod površine terena, u zavisnosti od lokalne geologije i dubine vodonosnog sloja.
  2. Priprema glinenog materijala – koristi se prirodna glina visoke kohezije, bez primesa peska i šljunka. Glinu je potrebno dobro usitniti i navlažiti do plastificiranog stanja.
  3. Unošenje gline u prstenasti prostor između bunarske cevi i zidova bušotine – to se radi ručno ili pomoću specijalizovane opreme za ubacivanje materijala u uži prostor.
  4. Sabijanje gline – slojevi gline se sabijaju ručno ili vibracionim alatima kako bi se postigla maksimalna gustina i eliminisali vazdušni džepovi.
  5. Završni sloj – iznad glinenog čepa se često postavlja sloj betona (tzv. betonski kragnasti prsten) radi dodatne mehaničke stabilnosti i zaštite od površinskih uticaja.

Važno je napomenuti da glineni čep ne bi trebalo nikada da bude tanji od 0,5 metara. Idealno, njegova debljina bi trebalo da iznosi između 1 i 2 metra, u zavisnosti od tipa tla i namene bunara. U zoni gde se očekuje veći pritisak površinskih voda, preporučuje se i veća debljina.

U nekim slučajevima koriste se i dodatni materijali poput bentonita, koji ima slična svojstva kao glina, ali sa većom sposobnošću bubrenja i zatvaranja pukotina. Međutim, prirodna glina ostaje najčešći izbor zbog dostupnosti i cene.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

Izostavljanje glinenog čepa pri izradi bunara može imati višestruke negativne posledice, koje se vremenom akumuliraju i dovode do potpunog gubitka funkcionalnosti bunara.

Kontaminacija bunarske vode

Najčešća i najopasnija posledica je kontaminacija bunarske vode. Bez fizičke barijere, kao što je glineni čep, površinske vode bogate zagađivačima lako pronalaze put duž bunarske cevi. To se posebno dešava nakon obilnih padavina, kada se infiltracija površinskih voda ubrzava.

Zagađenje može biti mikrobiološko (bakterije, virusi), hemijsko (nitrati, pesticidi, teški metali) ili fizičko (pesak, mulj). Kontaminirana bunarska voda postaje neupotrebljiva za piće, navodnjavanje i druge namene. U najgorem slučaju, bunar mora da se zatvori i trajno napusti.

Zapušenje i kolmatacija

Bez glinenog čepa, u bunar često prodiru čestice gline, ilovače i peska iz plićih slojeva. Te čestice se talože u zoni filtracije ili na dnu bunara, smanjujući njegov kapacitet. Ovaj proces se naziva kolmatacija i dovodi do smanjenja protoka vode, povećanja vremena punjenja i, na kraju, do potpunog zapušenja bunara.

U takvim situacijama, bunar mora da se čisti, što predstavlja dodatni trošak i rizik, a često ni to ne pomaže ako je kontaminacija već ozbiljna. Takođe, oprema unutar bunara, kao što su pumpe i ventili, trpe oštećenja zbog abrazivnih čestica.

Strukturna nestabilnost

Glineni čep deluje i kao mehanička potpora. On štiti strukturu bunarske cevi od pomeranja tla, posebno u zonama sa visokom seizmičkom aktivnošću ili u glinovitim terenima koji se šire i skupljaju u zavisnosti od vlažnosti. Bez glinenog čepa, postoji veći rizik od pucanja cevi ili pojave praznina duž spoljne strane cevi, što dodatno pogoršava hidrološku izolaciju.

Povećani troškovi održavanja

Bunari bez glinenog čepa zahtevaju češće čišćenje, dezinfekciju i sanaciju. Voda iz takvih bunara mora se redovno testirati i često nije pogodna za direktnu upotrebu. Ulaganja u filtraciju i tretman postaju neophodna, što povećava ukupne troškove eksploatacije.

U pojedinim slučajevima, kada je kontaminacija velika i nepovratna, bunar mora biti napušten, što predstavlja značajan gubitak, naročito ako je u njega već uloženo vreme i novac.

Gubitak prava na upotrebu vode

U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, postoji zakonska regulativa koja propisuje sanitarno-tehničke uslove za izgradnju bunara. Izostavljanje glinenog čepa može dovesti do toga da bunar ne dobije upotrebnu dozvolu. U slučaju inspekcijskog nadzora, neadekvatno izveden bunar može biti zatvoren, a vlasniku se može izreći novčana kazna.

Zaključak

Glineni čep nije luksuz, već obavezni deo svake kvalitetno izvedene bunarske konstrukcije. Njegova uloga u zaštiti kvaliteta vode, očuvanju kapaciteta bunara i smanjenju troškova održavanja je neprocenjiva. Izrada bunara bez glinenog čepa predstavlja ozbiljan propust koji se na duže staze uvek obije o glavu vlasniku.

Zato je važno da se svaki bunar planira i izvodi uz prisustvo stručnog lica – geologa ili hidrogeologa, koji će na osnovu lokalnih terenskih uslova preporučiti optimalnu dubinu, materijal i tehniku izrade glinenog čepa. Ulaganje u kvalitetnu zaštitu bunara na početku višestruko se isplati tokom njegovog eksploatacionog veka.

Kontakt informacije

Za dodatne informacije i stručnu podršku u vezi sa izradom bunara, obratite se bunar.rs.
Telefon: 064 669 4209