Zašto je ignorisanje zaštitnog sloja od gline velika greška pri izgradnji bunara?
1. O čemu se radi?
Izgradnja bunara je složen tehnički proces koji zahteva pažljivo planiranje, geološka istraživanja i pravilnu primenu inženjerskih metoda. Jedan od čestih, ali ozbiljnih propusta prilikom bušenja i obezbeđivanja bunara jeste zanemarivanje zaštitnog sloja od gline. Ovaj sloj, poznat i kao glineni tampon, ima ključnu ulogu u hidrogeološkoj zaštiti bunara i podzemnih voda. Njegovo prisustvo značajno utiče na kvalitet vode, dugotrajnost bunara i zaštitu od kontaminacije površinskim vodama i štetnim supstancama.
Glina kao materijal ima specifična svojstva. Niska propustljivost, visoka kohezija i sposobnost da formira skoro vodonepropusne barijere čine je idealnim izborom za zaštitu bunarskih konstrukcija. Kada se ovaj sloj pravilno postavi i sabije, on formira fizičku i hemijsku barijeru između površinskih zagađivača i akvifera. Ignorisanje ovog sloja, bilo iz neznanja ili pokušaja da se smanje troškovi, često dovodi do ozbiljnih posledica koje mogu ugroziti zdravlje korisnika, smanjiti funkcionalnost bunara i povećati troškove održavanja.
U ovom članku detaljno ćemo objasniti značaj zaštitnog sloja od gline, kako se pravilno postavlja i šta se dešava kada se zanemari njegova primena.
2. Kako se to radi?
Postavljanje zaštitnog sloja od gline prilikom izgradnje bunara uključuje nekoliko faza koje moraju biti precizno izvedene. Postupak zavisi od tipa bunara, dubine, hidrogeoloških uslova i namene bunara (za piće, navodnjavanje, tehničku vodu itd.). Ipak, osnovni principi ostaju isti.
2.1. Geološko istraživanje i karakterizacija terena
Pre izgradnje bunara, geolog ili hidrogeolog vrši ispitivanje terena. Tokom ovog procesa utvrđuju se:
– Litološki profil tla
– Dubina do vodonosnog sloja
– Vrsta i debljina slojeva (pesak, šljunak, glina, prapor, krečnjak itd.)
– Prisutnost potencijalnih zagađivača
Ako se u prirodnim uslovima već nalazi sloj gline neposredno iznad vodonosnog sloja, on se pažljivo očuva i dodatno obezbeđuje. U suprotnom, veštački se dodaje glineni sloj.
2.2. Odabir odgovarajuće gline
Nisu sve gline jednako pogodne za zaštitu bunara. Najčešće se koristi bentonit, zbog svojih izuzetnih sposobnosti bubrenja i niske propustljivosti. Drugi tipovi gline (kao što su iliti i montmorilonit) takođe se mogu koristiti, ali je važno da imaju sledeće karakteristike:
– Nizak koeficijent filtracije (manji od 10⁻⁹ m/s)
– Visok sadržaj finih čestica (<0.002 mm)
– Bez prisustva organskih materija
2.3. Postavljanje gline tokom bušenja
Kada bušenje dostigne projektovanu dubinu, cev za bunar se postavlja u rupu. Oko cevi, u zoni koja se prostire od površine do nekoliko metara iznad vodonosnog sloja, postavlja se glineni prsten. Postupak izgleda ovako:
1. Materijal se unosi u slojevima debljine 20–30 cm
2. Svaki sloj se sabija ručno ili pomoću vibratora
3. Proces se ponavlja do projektovane visine (najčešće 1–3 metra)
Važno je da glina bude čista, homogena i bez šupljina. U praksi se neretko koristi glineni pelet ili bentonitne granule koje se brzo šire u kontaktu sa vodom i formiraju nepropusni sloj.
2.4. Dodatna hidroizolacija
U nekim slučajevima, naročito kod bunara u urbanim sredinama, preko glinenog sloja se postavlja sloj betona ili cementnog maltera. Ovo dodatno poboljšava zaštitu od površinskih voda koje mogu sadržati ulja, pesticide ili bakterije.
2.5. Kontrola kvaliteta i dokumentacija
Po završetku radova, sprovodi se inspekcija. Inženjer proverava:
– Debljinu i kontinuitet glinenog sloja
– Stepen sabijenosti
– Prisustvo eventualnih praznina
Sve ove informacije se dokumentuju u izveštaju i čuvaju u arhivi izvođača i investitora.
3. Šta se dešava ako to ne uradimo?
Ignorisanje zaštitnog sloja od gline nosi višestruke posledice, kako tehničke, tako i ekološke i zdravstvene. U nastavku navodimo najčešće probleme koji nastaju kada se ovaj sloj ne primeni ili se postavi neadekvatno.
3.1. Kontaminacija podzemnih voda
Glavna funkcija glinenog sloja je da spreči prolazak zagađene površinske vode do akvifera. Bez ove zaštite, voda sa površine (koja može sadržati fekalije, hemikalije, ulja, teške metale) lako prodire duž bunarske cevi. Pritom, cev često ne naleže savršeno uz zidove bušotine, pa se stvara slobodan prostor – tzv. anulusi – kroz koji kontaminanti mogu direktno dospeti do podzemnih voda.
Posebno su osetljivi bunari za piće, gde čak i male količine bakterija kao što su Escherichia coli mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.
3.2. Smanjenje kvaliteta vode
Bez zaštite, u bunar može dospeti i suspendovani materijal, što dovodi do zamućenja vode. Povećana količina gvožđa, mangana ili organskih materija može promeniti ukus, miris i boju vode. U ekstremnim slučajevima dolazi do stvaranja biofilma na cevima i pumpama, što dodatno otežava upotrebu bunara.
3.3. Smanjena trajnost bunara
Voda koja prodire pored cevi može dovesti do podlokavanja tla, što uzrokuje urušavanje bunarskog zida. Takođe, bez glinenog sloja, povećava se rizik od korozije metalnih delova, naročito ako se koriste čelične cevi. Vremenom dolazi do oštećenja konstrukcije, smanjenja protoka i potrebe za skupom rekonstrukcijom.
3.4. Povećani troškovi održavanja
Nezaštićeni bunari zahtevaju češće čišćenje, dezinfekciju i zamenu opreme. Ugradnja glinenog sloja na početku može povećati cenu izgradnje za 5–10%, ali dugoročno smanjuje troškove održavanja i produžava vek bunara za 10–15 godina.
3.5. Pravne i ekološke posledice
U mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, postoje propisi koji zahtevaju odgovarajuću hidrogeološku zaštitu bunara. Ignorisanje ovih zahteva može dovesti do novčanih kazni, zabrane upotrebe bunara ili čak krivične odgovornosti u slučaju zagađenja vodonosnika.
Zaključak
Glina nije samo jeftin i lako dostupan materijal – ona je ključni element u zaštiti podzemnih voda. Njena sposobnost da formira nepropusnu barijeru čini je neizostavnim delom svakog odgovorno projektovanog bunara. Kada se pravilno primeni, glineni sloj:
– Štiti akvifer od zagađenja
– Obezbeđuje kvalitetnu i bezbednu vodu
– Produžava životni vek bunara
– Smanjuje troškove održavanja
Zanemariti ovaj sloj znači otvoriti vrata brojnim problemima koji se ne mogu lako rešiti. Pravilno postavljanje glinenog sloja nije luksuz, već osnovna inženjerska i ekološka obaveza.
Kontakt informacije
Za dodatne informacije i tehničku podršku u vezi sa izgradnjom i hidrogeološkom zaštitom bunara, obratite se:
bunar.rs
Telefon: 064 669 4209