Zašto pojedini bušači namerno ostavljaju nedovršene bunare?

Bunari predstavljaju ključnu komponentu u pristupu podzemnim vodama, kako za domaćinstva, tako i za poljoprivredne i industrijske potrebe. Ipak, u praksi se sve češće susrećemo sa slučajevima u kojima bušači namerno ostavljaju bunare nedovršenim. Ova pojava izaziva sumnju i zabrinutost među investitorima i korisnicima, ali iza nje često stoje tehnički, hidrogeološki i ekonomski razlozi koji zahtevaju detaljno razumevanje.

1. O čemu se radi?

Namerno ostavljanje bunara u nedovršenom stanju podrazumeva prekid radova pre nego što se postigne konačna dubina, konstruktivno zatvaranje i opremanje bunara. U većini slučajeva, to znači da bušotina ostaje bez ugradnje cevi, šljunčanog filtra, cementacije prstena ili završne opreme poput kapice ili glave bunara. Ovakva praksa može delovati kao propust ili neodgovornost, međutim, često je rezultat racionalne tehničke procene bušača ili investitora.

Najčešći razlozi zbog kojih se bunari ostavljaju nedovršenim uključuju nepredviđene hidrogeološke uslove, promene u projektu, finansijske ograničenja, kao i tehničke zahteve za monitoring ili kasniju fazu opremanja. U nastavku analiziramo kako se to tačno sprovodi i šta su moguće posledice ukoliko se takva odluka ne donese na vreme.

2. Kako se to radi?

Proces bušenja bunara je složen i odvija se u više faza: priprema terena, bušenje, određivanje slojeva, testiranje protoka vode, ugradnja cevi i završna oprema. Ukoliko se u bilo kojoj od ovih faza identifikuju uslovi koji zahtevaju privremeni prekid, bušač može odlučiti da radove zaustavi. Evo kako se to tehnički sprovodi:

2.1 Privremeno zaustavljanje radova

Kada bušač naiđe na neočekivano niske protoke vode, rastresiti materijal koji ne drži stabilnost zida bušotine ili naftne/industrijske zagađivače, donosi se odluka o privremenom obustavljanju radova. U tom slučaju, bušotina se obično obezbedi PVC ili čeličnom cevkom koja sprečava zarušavanje, ali se ne ugrađuju filteri ni šljunčani prsten.

Bušač tada zabeleži sve geološke i hidrogeološke podatke i prepušta dalju odluku investitoru ili nadzornom organu. Takva bušotina ostaje u statusu “nedovršene”, ali tehnički može poslužiti kao istražna bušotina ili pilot-bunar.

2.2 Istražna faza i monitoring

U hidrogeološkim istraživanjima često se primenjuje metoda postavljanja tzv. piezometara — jednostavnih, uskih bunara koji služe za praćenje nivoa i kvaliteta podzemne vode. Ovi bunari se svesno ostavljaju bez završne opreme jer im nije cilj eksploatacija, već merenje parametara tokom dužeg vremenskog perioda.

Takvi bunari su tehnički funkcionalni, ali se u smislu standardnog bunara za vodosnabdevanje smatraju “nedovršenim”. Njihova uloga je ključna u proceni kapaciteta i održivosti budućih izvorišta.

2.3 Priprema za kasniju fazu

U pojedinim slučajevima, naročito kod većih infrastrukturnih projekata, bunari se buše unapred, ali se oprema i cementacija ostavljaju za kasniju fazu. To se radi kako bi se omogućilo prilagođavanje konačne konstrukcije prema realnim parametrima koji se dobijaju iz testova provodljivosti i zasićenosti akvifera.

Ovakav pristup omogućava optimizaciju troškova i izbegavanje grešaka u projektovanju bunara. Bušači u tom slučaju ostavljaju jasno obeležene i zapečaćene bušotine koje se mogu naknadno dovršiti bez dodatnog bušenja.

2.4 Ekonomski razlozi i prekid finansiranja

Nažalost, jedan od najčešćih uzroka ostavljanja bunara nedovršenim jeste prekid finansijskih sredstava. Investitori često nisu svesni svih troškova koji prate bušenje i opremanje bunara, što dovodi do situacije da se radovi obustave neposredno pre završne faze.

U tom slučaju, bušač obično zatvara bunar privremenim poklopcem i obeležava lokaciju, u nadi da će se sredstva obezbediti i radovi nastaviti u dogledno vreme. Međutim, takvi bunari često ostaju zapušteni ili se zaboravljaju, što može imati negativne posledice po okolinu.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

U situacijama kada bušač ne ostavi bunar nedovršen, već nastavi sa radovima uprkos nepovoljnim uslovima, mogu nastati ozbiljni problemi. Odluka da se bunar dovrši po svaku cenu često vodi do tehnički neispravnih sistema, lošeg kvaliteta vode, urušavanja bunara ili čak kontaminacije akvifera.

3.1 Kontaminacija podzemne vode

Ako se bušenje nastavi kroz slojeve koji sadrže zagađivače, bez odgovarajuće izolacije, postoji velika opasnost da se kontaminirani slojevi povežu sa čistim vodoizdašnim horizontima. U tom slučaju dolazi do trajnog zagađenja podzemne vode, što može imati dalekosežne posledice po zdravlje i životnu sredinu.

3.2 Urušavanje zidova bušotine

Bušenje kroz rastresite slojeve bez ugradnje privremenih cevi ili stabilizacionih fluida može dovesti do zarušavanja bušotine. To ne samo da ugrožava opremu i bezbednost radnika, već i onemogućava naknadno dovršavanje bunara.

U praksi, urušene bušotine često se moraju potpuno zatrpati i napustiti, što predstavlja gubitak sredstava i vremena.

3.3 Neefikasni bunari

Ukoliko se bunar završi bez prethodnih testova izdašnosti, može se dogoditi da kapacitet ne zadovoljava potrebe korisnika. Takvi bunari najčešće moraju biti napušteni i zamenjeni novim, što dodatno povećava troškove projekta.

3.4 Pravne i tehničke posledice

Bušenje i opremanje bunara regulisano je Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i nizom podzakonskih akata koji definišu standarde. Dovršavanje bunara bez poštovanja tehničkih i ekoloških uslova može dovesti do kazni, gubitka licence i zabrane daljeg rada.

Zaključak

Namerno ostavljanje bunara nedovršenim nije nužno znak nestručnosti, već često predstavlja odgovoran i promišljen tehnički postupak. Takva odluka može biti rezultat složenih hidrogeoloških uslova, potrebe za monitoringom, promena u projektu ili nedostatka sredstava.

Važno je da investitori razumeju da je bušenje proces koji se ne završava samim dostizanjem određene dubine, već zahteva stalnu prilagodbu na osnovu dobijenih podataka i terenskih uslova. Kvalitetno planiranje, saradnja sa iskusnim bušačima i poštovanje tehničkih standarda ključ su za postizanje funkcionalnog i bezbednog bunara.

Kao što je prikazano, odluka da se bunar ostavi nedovršen može biti korisna i neophodna, pod uslovom da se sprovodi stručno i uz adekvatno dokumentovanje svakog koraka. Na taj način se štite i investitor i prirodni resursi podzemnih voda, koji su od vitalnog značaja za buduće generacije.

Kontakt informacije

Za dodatne informacije i stručnu pomoć u vezi sa bušenjem i održavanjem bunara, možete kontaktirati bunar.rs na broj telefona 064 669 4209.