Zašto tereni sa naizmeničnom strukturom kamena i peska čine standardne cene bušenja neodrživim?

1. Objašnjenja

Bušenje bunara i različitih geotehničkih struktura zahteva pažljivo planiranje i razumevanje geoloških karakteristika terena. Kada govorimo o terenima sa naizmeničnom strukturom kamena i peska, mislimo na slojeve koji se smenjuju vertikalno: peskovite sekvence se smenjuju sa slojevima stena, najčešće krečnjaka, peščara ili glinenca. Ovakvi uslovi terena direktno utiču na trajanje, složenost i cenu bušenja.

Standardne cene bušenja se obično formiraju na osnovu predvidivih geoloških struktura. Kada se očekuje homogeni sloj, kao što je pesak ili glina, bušački procesi se mogu automatizovati i planirati sa više sigurnosti. Međutim, u terenima gde se slojevi kamena i peska naizmenično smenjuju, dolazi do nepredvidivih izazova.

Na primer, pesak ima tendenciju urušavanja zidova bušotine, što zahteva dodatnu stabilizaciju, dok kamen znatno usporava bušenje zbog svoje tvrdoće. Tada se mora menjati oprema, bušačke krune i pritisak. Sve to povećava vreme rada, trošak potrošnog materijala i radne snage.

Bušenje kroz pesak zahteva upotrebu bušačkih tečnosti za stabilizaciju, dok bušenje kroz kamen iziskuje upotrebu dijamantskih ili valjkastih kruna koje su skupe i brzo se troše u ovakvim uslovima. Neusklađenost između ove dve vrste materijala unutar istog profila čini da se svaki sloj mora tretirati kao poseban izazov.

Još jedan ključan faktor je brzina bušenja. U peskovitim slojevima bušenje može ići brzo, ali u kamenim deo procesa se usporava i do deset puta. To znači da prosečna brzina bušenja ne može biti uzeta kao osnov za određivanje cene po metru, što je standardna praksa u industriji.

2. Implikacije

Imati naizmenične slojeve kamena i peska na terenu ne znači samo tehnički izazov, već i ozbiljan finansijski rizik, kako za izvođača, tako i za investitora. Kada izvođači radova pristupe projektu bez potpunih podataka o podzemnoj strukturi, oni često naprave procene na bazi standardnih cena. Međutim, kada se susretnu sa složenim terenima, dodatni troškovi brzo premašuju prvobitne proračune.

Na primer, ako se tokom bušenja pojavi sloj peska debljine 3 metra, sledi sloj kamena debljine 1 metar, pa opet pesak i tako dalje, dolazi do stalnog prekida rada kako bi se prilagodila oprema. Svaki prekid podrazumeva dodatno vreme, dodatni rad i nove troškove, poput zamene alata i prilagođavanja parametara bušenja (pritisak, brzina rotacije, protok tečnosti).

Ova dinamika usporava ceo proces i otežava planiranje. Takođe, povećava se rizik od havarija – peskoviti slojevi mogu izazvati kolaps bušotine, dok tvrdi slojevi mogu izazvati pregrevanje i lom opreme. S obzirom na to da se ovakve situacije ne mogu uvek predvideti ni geološkim istraživanjima, izvođači često moraju da reaguju u hodu, što dodatno povećava troškove.

Finansijski aspekt postaje još kompleksniji kada se uzmu u obzir troškovi transporta dodatne opreme, angažovanja stručnog osoblja za specijalizovane metode bušenja i produženje roka izvođenja radova. Sve to čini da standardne jedinične cene po metru bušenja postaju neodržive.

Investitori često ne razumeju zašto se trošak bušenja u jednom regionu drastično razlikuje od drugog, iako je dubina bunara ista. Ključ leži upravo u strukturi podzemlja. Tereni sa homogenim slojevima omogućavaju standardizaciju, dok složeni tereni zahtevaju fleksibilnost i dodatne resurse.

3. Zašto je ovo važno za vas

Bez obzira da li ste privatni investitor koji želi da buši bunar za vodu ili inženjer koji planira geotehničke radove na većem objektu, razumevanje strukture terena je ključno za precizno budžetiranje i planiranje.

Ako zanemarite geološke uslove prilikom ugovaranja radova, rizikujete da se suočite sa višestrukim povećanjem troškova. Takođe, izvođači često u početku nude atraktivne cene bazirane na pretpostavkama. Kada naiđu na kompleksan teren, te cene postaju nerelevantne, a dodatni troškovi padaju na teret naručioca.

Razumevanje razlike između bušenja u homogenim i heterogenim terenima omogućava vam da postavite prava pitanja izvođaču. Da li su izvršena preliminarna geološka ispitivanja? Koji tip slojeva se očekuje? Da li je ponuda fleksibilna u odnosu na varijacije u terenu?

Ova pitanja mogu napraviti razliku između uspešno završenog projekta i projekta koji kasni i premašuje budžet. Naizmenični slojevi kamena i peska nisu retkost, naročito u dolinama reka, aluvijalnim terenima, kao i u mnogim delovima Srbije gde se sedimentne formacije prepliću sa starijim litološkim jedinicama.

Za vas kao naručioca, ovo znači da bi trebalo da tražite od izvođača da uključi klauzule o promeni cene u zavisnosti od stvarnih uslova na terenu. Takođe, savetuje se angažovanje nezavisnog geologa za procenu rizika pre nego što se radovi započnu.

4. Kako se to primenjuje na terenu

U praksi, izvođači koji se susreću sa terenima naizmenične strukture moraju da primene specifične tehnike bušenja. Ove tehnike uključuju sledeće:

Rotaciono bušenje sa direktnim ispiranjem – koristi se u peskovitim slojevima, ali zahteva pažljivo upravljanje pritiskom i protokom tečnosti kako bi se sprečilo urušavanje zidova bušotine.
Bušenje sa zaštitnim cevima – koristi se da bi se obezbedili peskoviti slojevi pre ulaska u kamene, pogotovo kada postoji rizik od prodora vode ili kolapsa.
Dijamantske i valjkaste krune – neophodne su za bušenje kroz tvrde stene, ali zahtevaju česte zamene i dodatni alat za hlađenje i podmazivanje.
Ugradnja privremenih čamaca (slip casing) – koristi se kada se slojevi brzo smenjuju, kako bi se omogućilo brzo prilagođavanje bušotinske konstrukcije.

Na konkretnim lokacijama u Srbiji, kao što su doline Morave ili Tise, ovakvi slojevi su česta pojava. Primera radi, u donjem toku Zapadne Morave, slojevi peska debljine 1–3 metra se na svakih 5–10 metara prekidaju slojevima peščara ili glinenca. U takvim uslovima, izvođači moraju da uvode dodatne mere stabilizacije i često menjaju tehnike bušenja.

Još jedan praktičan izazov je ugradnja filterskih cevi. U peskovitim slojevima, filter mora biti precizno postavljen kako bi omogućio protok vode, ali i sprečio ulazak peska. Međutim, isti filteri ne mogu da se koriste u kamenim slojevima, što znači da ceo sistem mora biti modularan i prilagođen terenu.

Na terenu to znači da se radovi produžavaju, a bušeni metri se ne mogu tarifirati po jedinstvenoj ceni. Trošak po metru može u ovim slučajevima da varira od 50% do čak 300% u odnosu na inicijalnu procenu, u zavisnosti od složenosti slojeva, njihove debljine i vrste materijala.

Iskustvo pokazuje da samo izvođači sa bogatim znanjem i fleksibilnom opremom mogu uspešno završiti bušenje u ovakvim uslovima bez velikih kašnjenja i dodatnih troškova. Zbog toga, pravilna procena terena i otvorena komunikacija između izvođača i investitora predstavljaju ključ uspešnog projekta.

U konačnici, razumevanje složenosti terena sa naizmeničnim slojevima kamena i peska nije samo tehničko pitanje, već i ekonomsko. Standardne cene gube smisao kada se suočimo sa realnošću terena, zato je važno da se svaki projekat posmatra individualno i sa punim uvažavanjem geoloških faktora.

Kontakt informacije:
Za dodatne informacije i stručnu pomoć, obratite se bunar.rs na broj telefona 064 669 4209.