Selo na karti nije tačka, nego boja — a boja Gornje Grabovice priča o jezeru
Kada geolog otvori list na kome je Gornja Grabovica, prvo što vidi nije put ni potok, nego boja kojom je selo prekriveno. To je boja mladih, mekih naslaga — onoga što ostane kada se povuče jezero. A ovim krajem u okolini Valjeva nekada se zaista prostiralo veliko jezero: milionima godina u njega su se slivali potoci i reke, taložili pesak, mulj i glinu, i to dno je danas zemlja po kojoj hodate.
U legendi karte, uz to polje, stoji čitav spisak: peskovi, gline, lapori, konglomerati, jezerski krečnjaci — pa čak i ugalj. Taj ugalj nije rudnik pod vašom njivom, nego potpis starog jezera: uz njegove obale rasle su močvarne biljke, vreme ih je pritislo u tanke crne trake. Za nas je to dragocen podatak, jer kaže da pod selom nije jedan kamen, nego cela priča o jezeru — mirna voda taložila je glinu, obala pesak, plićak sa biljem ostavio ugalj.
Jezersko dno ne slaže slojeve uredno, nego kao zakrpe na ćilimu
Obale i ušća tog jezera stalno su se pomerali, pa se pesak taložio čas ovde, čas tamo. Zato sloj peska pod vašom parcelom može da se stanji i nestane već kod suseda, a na njegovom mestu da legne glina. Dve bušotine na istoj strani puta znaju da prođu kroz različit redosled slojeva. Otuda i izdašnost bunara u ovakvom terenu ume da bude ćudljiva: sve zavisi od toga u koji sloj se stigne. Dobra strana je što dublji peskovi, stisnuti između glina, drže vodu koja ne zavisi od jedne kišne nedelje — ali do njih se ne stiže pogađanjem, nego čitanjem.
Prva voda javi se plitko — i karta odmah objasni zašto joj ne verujemo
Iznad prve gline gotovo uvek stoji malo vode koja se brzo javi pri kopanju. Ona je, međutim, skupila sve što je površina ponudila: sa njiva, puteva i dvorišta. Leti osciluje, posle pljuska se zamuti, i za kuću naprosto nije. Voda koju tražimo leži dublje, stisnuta među slojevima, procedila se dugim putem — i upravo zato je čistija i mirnija kroz godinu.
Oko sela karta ima i druge oznake: mesta gde je teren krenuo
Na istom listu, oko Gornje Grabovice, ucrtano je i ono što ljudi retko traže na karti — klizišta. Ima ih kod Donje Grabovice, ka Brankovini i Kličevcu, i neka su i danas živa. To ne treba da vas uplaši, najbliža aktivna nisu u samom selu, ali objašnjava zašto pri pregledu parcele ne gledamo samo šta je u zemlji, nego i kako se ta zemlja ponaša. Meke jezerske naslage na nagibu, kad se napiju vode, umeju da se pokrenu — i bunar, prilaz mašine i mesto bušenja biramo tako da o tome vodimo računa unapred.
Pesak i ispucao krečnjak traže suprotan završetak bunara — i zato sloj odlučuje
Čitanje karte odlučuje i kako se bunar završava. Ako vodu daje pesak, oko cevi mora sloj krupnijih zrna koji sitan pesak zadržava napolju, a vodu pušta — bez toga bi bunar vukao pesak i ugušio sam sebe. Ako vodu daje ispucao jezerski krečnjak, isti taj nasip bio bi greška: voda tamo dolazi kroz pukotine, i zatrpati ih znači zazidati sopstvenu vodu. Pod Gornjom Grabovicom karta dopušta i jedno i drugo, pa konačnu odluku ne donosi navika, nego sloj koji bušilica stvarno pronađe. Zato na teren izlazimo sa kartama i sondama, iskustvom iz okolnih sela, a poneko od nas ponese i rašlje — pa se sve to sabere pre prve probušene rupe.
Ako razmišljate o bušenju bunara na svom imanju, nemojte krenuti od cene napamet — krenite od terena. Javite nam se i zatražite procenu: izaći ćemo, pročitati kartu i slojeve baš vaše parcele u Gornjoj Grabovici, pa ćete tačno znati na čemu ste pre nego što mašina uđe u dvorište.