Nestabilne, pokretne gline: Zašto standardni cenovnici bušenja nisu primenjivi?

1. Objašnjenja

U svetu geotehnike i bušenja, nestabilne i pokretne gline predstavljaju jedan od najsloženijih izazova. Njihove specifične fizičko-mehaničke osobine čine ih nepredvidivim, kako u fazi ispitivanja tla, tako i tokom samog procesa bušenja. Standardni cenovnici, koji se obično koriste za određivanje troškova bušenja, ne uzimaju u obzir ove specifičnosti, što dovodi do ozbiljnih razlika između planiranih i stvarnih troškova.

Gline se generalno klasifikuju kao finozrnati sedimenti koje odlikuje plastičnost i sposobnost upijanja vode. Međutim, unutar ove grupe postoje gline koje se ponašaju izrazito nestabilno. Najčešće su to ekspandirajuće (šireće) gline, kao što su montmorilonit i bentonit, koje u prisustvu vode menjaju svoj obim i konzistenciju. Takođe, postoje organogene gline koje sadrže značajan udeo organskih materija i imaju tendenciju da se ponašaju kao viskoelastična tela sa izrazitim deformacijama pod opterećenjem.

Pokretne gline su one koje pri malim promenama u spoljnom pritisku, sadržaju vode ili temperaturi pokazuju značajne promene u volumenu i nosivosti. Ovo ponašanje se ne može predvideti standardnim metodama, a njihova prisutnost često izaziva kolaps zidova bušotine, proklizavanja, zagušenje alata i druge tehničke probleme.

Još jedan aspekt koji dodatno komplikuje situaciju jeste heterogenost ovih glina. Na terenu se retko nalaze homogeni slojevi — mnogo češće se radi o kombinacijama glinenih slojeva sa peskovima, šljunkom, organskom masom ili međuslojevima treseta. Ovakvo složeno litološko okruženje onemogućava standardizaciju cena bušenja.

2. Implikacije

Bušenje kroz nestabilne i pokretne gline ima niz implikacija — tehničkih, logističkih i finansijskih. Prva i najvažnija jeste potreba za dodatnim merenjima i pripremnim radovima. Pre početka bušenja, neophodno je sprovesti detaljna geotehnička ispitivanja, uključujući laboratorijske analize indeksa plastičnosti, granica tečenja i zbijenosti. Ova ispitivanja su ključna za određivanje metodologije bušenja, izbora opreme i predviđanja rizika.

Zatim dolazi pitanje stabilizacije zidova bušotine. U standardnim uslovima, bušotine se mogu stabilizovati pomoću obične isplake na bazi vode. Kod pokretnih glina, to nije dovoljno. Potrebno je koristiti specijalizovane isplake sa inhibitorima hidratacije i agensima za vezivanje čestica. Ove isplake su značajno skuplje i zahtevaju dodatnu logistiku i obuku osoblja.

U određenim slučajevima, neophodno je koristiti sistem obloga (tubinga) već u početnim fazama bušenja, kako bi se sprečilo urušavanje zidova. Ugradnja tubinga povećava troškove, zahteva dodatne alate i produžava vreme rada.

Pored toga, postoji i povećan rizik od zarobljavanja bušaće garniture. Pokretne gline se ponašaju kao viskozne mase koje mogu zatvoriti bušotinu oko alata. Oslobađanje alata u takvim uslovima zahteva dodatnu mehanizaciju i često prekide rada od nekoliko dana.

Na kraju, vremenski faktor je ključan. Bušenje kroz stabilne slojeve traje predvidljivo. U pokretnim glinama, svaki metar može doneti nepredviđene komplikacije. To direktno utiče na ukupne troškove i čini primenu standardnih cenovnika neodrživom.

3. Zašto je ovo važno za vas

Bilo da ste investitor, izvođač radova ili vlasnik zemljišta, razumevanje ponašanja pokretnih i nestabilnih glina je od ključnog značaja za pravilno planiranje i budžetiranje bušenja. Polazna tačka svake uspešne bušotine jeste realna procena uslova na terenu. Kada se oslonite na standardni cenovnik, rizikujete ozbiljna odstupanja u ceni i vremenu izvođenja radova.

Na primer, ako se u predmeru radova navodi da će bušenje do dubine od 30 metara koštati određeni iznos, to važi samo pod pretpostavkom da se radi o stabilnim litologijama. U prisustvu pokretnih glina, ta cena može biti duplirana ili čak trostruko veća. Takvi skokovi troškova dovode projekte u pitanje, naročito ukoliko nisu predviđeni u inicijalnom budžetu.

Još važnije, u slučaju da se ne prepozna prisustvo ovih slojeva na vreme, posledice mogu biti katastrofalne. Neadekvatno bušenje kroz pokretnu glinu može izazvati kontaminaciju podzemnih voda, urušavanje instalacija, pa čak i geomehaničke poremećaje na susednim objektima.

Za vas kao naručioca radova, ovo znači da je komunikacija sa izvođačem ključna. Potrebno je insistirati na geotehničkim ispitivanjima, tražiti objašnjenja za svaku stavku u ponudi i razumeti da cena bušenja nije fiksna kategorija, već varijabla koja zavisi od brojnih faktora.

Ako ste inženjer ili projektant, neophodno je da u projektnoj dokumentaciji obezbedite dovoljno fleksibilnosti za adaptaciju metoda bušenja u toku izvođenja radova. U suprotnom, rizikujete kašnjenja, reklamacije i povećane troškove izvođenja.

4. Kako se to primenjuje na terenu

Na terenu, rad sa pokretnim glinama zahteva specifičan pristup. Prvi korak je detaljna geološka rekognoscencija. Terenske posete, uzorkovanje i preliminarna ispitivanja daju osnovne podatke o tipu tla. Na osnovu toga se odlučuje da li je potrebna dodatna geofizička istraživanja ili bušenje probnih sondi.

Ukoliko se potvrdi prisustvo pokretnih glina, bira se odgovarajuća metoda bušenja. U većini slučajeva, koristi se rotaciono bušenje sa direktnim ispiranjem, uz upotrebu stabilizujućih isplaka. Isplake se formulišu na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja, uz dodatak inhibitora hidratacije, polimera i agensa za kontrolu reoloških osobina.

U nekim slučajevima, koristi se tzv. casing drilling — metoda u kojoj se obloga (casing) ubacuje istovremeno sa bušenjem. Ova tehnika je skuplja, ali garantuje stabilnost bušotine u izuzetno nepredvidivim terenima. Takođe, omogućava bržu reakciju u slučaju početka pokreta mase, jer se pritisak prenosi direktno kroz cevi, bez dodatnog opterećenja zidova bušotine.

Važan aspekt rada na terenu jeste i monitoring. Tokom bušenja, parametri kao što su brzina penetracije, obrtni moment i pritisak fluida se neprekidno prate. Svaka iznenadna promena može ukazivati na ulazak u sloj pokretne gline i zahteva prilagođavanje tehnike bušenja.

U slučaju ekstremno nestabilnih slojeva, koristi se metoda zamrzavanja tla (ground freezing) ili cementne injekcije pre bušenja. Ove metode su retke i veoma skupe, ali u pojedinim slučajevima jedine garantuju bezbedno izvođenje radova.

Na kraju, važno je naglasiti da se svi radovi u ovakvim uslovima izvode sa povećanom pažnjom i uz prisustvo stručnog nadzora. Geolog ili geotehnički inženjer mora biti prisutan na terenu kako bi mogao da reaguje u realnom vremenu i donese odluke koje direktno utiču na bezbednost i uspešnost bušenja.

Zato, kada se suočite sa bušenjem u slojevima koji sadrže nestabilne, pokretne gline, zaboravite na standardni cenovnik. Cena bušenja se tada formira na osnovu realnih uslova, potrebnih tehnika i rizika koji se preuzimaju. Samo tako se mogu izbeći problemi i osigurati dugotrajna stabilnost bušotine.

Kontakt informacije

Za sve dodatne informacije i stručnu podršku, obratite se:

Bunar.rs
Telefon: 064 669 4209