Kako prepoznati fore koji namerno buše kompresorom da bi brže zaradili?

O čemu se radi?

U oblasti bušenja bunara za vodu, posebno u privatnom sektoru, pojavljuje se sve češća praksa da pojedini bušači koriste metode koje naizgled ubrzavaju proces, ali zapravo mogu dovesti do lošeg kvaliteta bunara i dugoročnih problema. Jedna od tih metoda uključuje korišćenje kompresora kao glavnog izvora energije za bušenje – čak i tamo gde to nije tehnički opravdano.

Ova praksa nije nova, ali poslednjih godina postaje sve prisutnija, jer omogućava brže izvođenje radova, manju potrošnju goriva i manji broj radnih sati. Nažalost, kada se kompresor koristi isključivo zarad brzine, bez adekvatne procene terena i geoloških uslova, rezultati mogu biti katastrofalni.

U ovom tekstu detaljno ćemo objasniti kako da prepoznate te fore, kako se ta praksa sprovodi i koje su posledice kada se ne reaguje na vreme.

Kako se to radi?

Razlika između bušenja sa kompresorom i rotacionog bušenja

Kompresorsko bušenje podrazumeva korišćenje visokog pritiska vazduha za razbijanje i izbacivanje materijala iz bušotine. Ova metoda je brza, pogodna za rastresite sedimente i peščane slojeve, ali postaje problematična u složenijim geološkim uslovima – poput laporovitih, glinovitih ili stena sa niskim koeficijentom poroznosti.

Rotaciono bušenje, s druge strane, koristi tečni bušaći fluid (najčešće bentonitnu isplaku) koji podmazuje alat, stabilizuje zidove bušotine i omogućava precizniji rad u različitim litološkim uslovima. Ova metoda je sporija, zahtevnija i skuplja, ali daje znatno kvalitetniji rezultat.

Kako prepoznati « varanje » sa kompresorom?

1. Prebrzo bušenje: Ako bušenje na dubini od 30-50 metara traje svega jedan dan, velika je verovatnoća da je korišćen isključivo kompresor. Uobičajeno vreme za takvu dubinu, uz korektnu metodologiju, je između dva i četiri dana.

2. Izostanak isplake: Ukoliko tokom bušenja nema tragova isplake (tečnog fluida koji izlazi iz bušotine), to je jasan znak da se koristi samo vazduh. Odsustvo isplake onemogućava pravilno iznošenje fragmenata iz bušotine i može dovesti do zarušavanja.

3. Loša stabilnost zidova bušotine: Ako se nakon bušenja ubrzo pojave problemi sa urušavanjem zidova ili peskovitom vodom u sistemu, to je direktna posledica neadekvatne metode bušenja. Kompresorsko bušenje ne obezbeđuje stabilnost u slojevima koji zahtevaju oblogu i stabilizaciju.

4. Bez geološkog profila: Bušači koji koriste kompresor često ne evidentiraju litološki profil slojeva. Zbog brzine i manjeg nadzora, ne beleže se promene u sastavu tla, što otežava buduće intervencije i procene o kvalitetu vode.

5. Brza montaža cevi i pumpe: Nakon bušenja, forsira se trenutno postavljanje PVC cevi i ugradnja pumpe – bez odgovarajućeg razvrtanja, čišćenja i testiranja bunara. Ova praksa dovodi do smanjenja kapaciteta i trajnosti bunarskog sistema.

Zašto se ova praksa koristi?

Glavni razlog je finansijska korist. Kompresorsko bušenje zahteva manje goriva, kraće vreme rada i manji broj radnika. To direktno smanjuje troškove izvođaču, a cena za klijenta ostaje ista ili čak viša – jer se prikazuje kao « kompletna usluga ».

Takođe, u praksi je teško dokazati da je bunar loše izveden odmah nakon bušenja. Problemi se javljaju mesecima ili godinama kasnije, kada izvođač više nije dostupan, a bunar već postane deo sistema za navodnjavanje ili vodosnabdevanje domaćinstva.

Koji se alati koriste pri ovoj vrsti bušenja?

Kod bušenja kompresorom koriste se sledeći elementi:

– Bušaća glava (DTH – Down The Hole Hammer): Radi pomoću vazduha pod pritiskom, razbija tlo udarnim delovanjem.
– Komplet bušaćih šipki: Prenose energiju sa kompresora do glave.
– Kompresor visokog kapaciteta: Obično 12–25 bara, u zavisnosti od dubine i tipa tla.
– Separator vode i ulja: Sprečava ulazak nečistoća u bušotinu, ali često se ne koristi zbog uštede.

U slučaju kada izvođač ne koristi separator, postoji visok rizik da ulje iz kompresora uđe u podzemne slojeve i kontaminira vodu. Ovo je posebno opasno u plitkim vodonosnicima.

Šta se dešava ako to ne uradimo?

Dugoročne posledice nekvalitetnog bušenja

Ako se ne prepozna i ne spreči praksa bušenja isključivo kompresorom – bez geološke i tehničke osnove – posledice mogu biti višestruke:

1. Nizak kapacitet bunara: Bunar neće moći da isporuči očekivanu količinu vode. Vlasnik će morati da koristi dodatnu opremu kako bi povećao protok, što povećava troškove.

2. Zamućenje vode: U rastresitim terenima, bez pravilne stabilizacije, dolazi do ulaska peska i mulja u bunar. To može oštetiti pumpu i zapušiti cevi.

3. Kontaminacija vode: Korišćenje prljavog kompresora i ulazak ulja i goriva u podzemne slojeve dovodi do hemijskog zagađenja. Voda tada nije za piće ni tehničku upotrebu.

4. Urušavanje bunara: Bez pravilne obloge i cementiranja, zidovi se urušavaju. Bunar postaje neupotrebljiv, a sanacija često nije moguća.

5. Gubitak investicije: Bunar koji je loše urađen često mora da se zatvori i buši novi – što predstavlja dvostruki trošak za vlasnika.

Zakonska i tehnička regulativa

U Srbiji postoji Pravilnik o tehničkim uslovima za bušenje bunara, koji jasno definiše metode, način evidentiranja i minimalne tehničke zahteve. Međutim, u praksi se često dešava da se izvođači ne pridržavaju tih normi, posebno u privatnim projektima koji nisu pod nadzorom.

Zato je odgovornost investitora da zna šta traži i da traži dokumentaciju o toku bušenja, uključujući:

– Dnevnik bušenja
– Litološki profil
– Sertifikate za materijale (cevi, filteri)
– Dokaz o testiranju kapaciteta

Kako se profesionalno obavlja bušenje?

Korektno bušenje započinje geološkom analizom – pregledom terena, analize prethodnih bušotina i određivanjem optimalne metode. Nakon toga sledi fazno bušenje:

1. Bušenje pilot rupe: Mala prečnika, radi se radi identifikacije slojeva.
2. Odabir metode: Na osnovu sastava slojeva, bira se rotaciono, direktno ili reverzno bušenje.
3. Uvođenje obloga i filtera: PVC ili čelične cevi, perforirane u skladu sa vodonosnim slojevima.
4. Ispravno razvrtanje bunara: Pranje i uklanjanje ostataka, testiranje izlaza.
5. Ugradnja pumpe: Tek nakon testiranja i analize vode.

Kako se zaštititi od nepoštenih izvođača?

– Tražite pisanu ponudu sa metodologijom. Ako piše samo « bušenje do vode », tražite detalje.
– Insistirajte na prisustvu prilikom bušenja. Ne dozvolite da radove obavljaju bez nadzora.
– Tražite geološki profil i evidenciju slojeva.
– Proverite reference izvođača. Ako je sve « preko preporuke », to nije dovoljno.
– Ne prihvatajte fiksnu cenu bez specifikacije metode. Cena bušenja varira u zavisnosti od tehnike i uslova.

Zaključak

Bušenje bunara je složen tehnički proces koji zahteva znanje, iskustvo i poštovanje geoloških uslova. Korišćenje kompresora može biti opravdano u određenim situacijama, ali kada se koristi isključivo radi uštede i bržeg završetka posla – šteti i korisniku i okruženju.

Prepoznavanjem znakova loše prakse, investitor može da izbegne nepotrebne troškove, havarije i kontaminaciju izvora. Pravilna edukacija i transparentnost u izvođenju radova ključ su dugotrajnog i bezbednog vodosnabdevanja.

Kontakt informacije

Za dodatne informacije ili konsultacije u vezi sa bušenjem bunara i geotehničkim uslugama, možete se obratiti:

bunar.rs
Telefon: 064 669 4209