Bušenje bunara kompresorom bez sondiranja – namerna prevara ili neznanje?

Bušenje bunara u Srbiji, posebno u ruralnim oblastima, često je prepušteno privatnim izvođačima koji koriste različite metode kako bi došli do vode. Jedna od sve češćih pojava jeste bušenje bunara kompresorom bez prethodnog geološkog ili geotehničkog sondiranja. Ovaj postupak, iako brz i naizgled efikasan, nosi sa sobom niz tehničkih, pravnih i ekoloških problema. U ovom članku objašnjavamo o čemu se zapravo radi, kako ovaj metod funkcioniše i koje posledice nosi neadekvatno bušenje bez sondiranja.

1. O čemu se radi?

Bušenje bunara kompresorom bez prethodnog sondiranja predstavlja praksu gde se koristi visokopritisni vazdušni kompresor za probijanje zemljišta do nivoa podzemne vode, bez prethodne analize slojeva tla. Ova metoda, poznata i kao „slepim bušenjem“, zasniva se na pretpostavkama i subjektivnom iskustvu bušača, a ne na stvarnim podacima o geološkom profilu terena.

U standardnom postupku, geološko ili inženjersko sondiranje (istražno bušenje) se sprovodi kako bi se utvrdila struktura tla, prisustvo vodonosnih slojeva, njihova debljina, kapacitet i dubina. Na osnovu tih podataka se odlučuje o optimalnoj dubini, prečniku i tipu cevi koje će se koristiti, kao i o vrsti filtera i načinu zaštite bunara. Kada se ovaj korak preskoči, ceo projekat se bazira na nagađanju.

Bušenje kompresorom bez sondiranja često se reklamira kao „brza“ i „povoljna“ opcija. Međutim, u praksi to često znači neefikasno rešenje, kraći životni vek bunara i česte intervencije zbog kvarova ili zamućenja vode.

2. Kako se to radi?

Metod bušenja kompresorom bez sondiranja obično podrazumeva sledeće korake:

1. Izbor mesta za bušenje na osnovu procene izvođača ili želje klijenta, bez ikakve prethodne analize terena.
2. Postavljanje bušaće opreme koja koristi vazdušni kompresor za direktno probijanje tla.
3. Bušenje do momenta kada se naiđe na vodu – što može biti već na 10 metara, ali i na 50 ili više metara – sa minimalnim uvidom u strukturu slojeva kroz koje se prolazi.
4. Ugradnja cevi, najčešće PVC ili pocinkovanih, bez prethodnih proračuna o kapacitetu slojeva i potencijalnim opterećenjima.
5. Ispranje bunara i eventualno postavljanje pumpe, često bez adekvatnog testiranja kapaciteta i kvaliteta vode.

U ovom procesu se ne uzimaju uzorci tla. Ne vrši se granulometrijska analiza, nisu poznate debljine slojeva, a često ni stvarna dubina vodonosnog horizonta. Bušač se oslanja isključivo na promene u pritisku, boji i količini isprane tečnosti, što je krajnje nepouzdano.

Za razliku od rotacionog bušenja sa ispiranjem ili kabastog bušenja sa jezgrima, gde se beleži svaka promena litološkog sastava, bušenje kompresorom je neprecizan metod. Slojevi se ne razlikuju jasno, a informacije o terenu ostaju nepoznate, što kasnije značajno otežava planiranje održavanja i eventualne sanacije bunara.

3. Šta se dešava ako to ne uradimo?

Posledice bušenja bez prethodnog sondiranja mogu biti višestruke i ozbiljne, kako za investitora, tako i za životnu sredinu i stabilnost objekata u blizini. U nastavku ćemo prikazati glavne probleme koji nastaju zbog ovakve prakse.

3.1. Tehničke posledice

1. Nepravilan odabir dubine bunara: Bez sondiranja se ne zna na kojoj se dubini nalazi najpouzdaniji vodonosni sloj. Često se desi da se voda nađe u plitkom sloju koji je sezonski, zagađen ili nestabilan. Tako bunar funkcioniše samo nekoliko meseci, a zatim presuši.

2. Zamućenje i kolmatacija: Nepoznavanje granulacije tla dovodi do upotrebe neadekvatnih filtera. Voda vrlo brzo postaje mutna, a filteri se zapuše glinom, peskom ili organskim materijalom. Bunar se tada mora čistiti ili čak potpuno ponovo bušiti.

3. Neadekvatne cevi: Bez znanja o pritiscima i slojevima, često se ugrađuju cevi koje nisu otporne na bočne sile ili hemijske sastave podzemne vode. To dovodi do pucanja, propadanja ili kontaminacije vode.

4. Loše pozicioniranje filtera: Filteri moraju biti postavljeni tačno u nivou vodonosnog sloja. Ako nisu, dolazi do ulaska vode iz slojeva sa nižim kvalitetom, što direktno utiče na zdravlje korisnika.

3.2. Ekonomske posledice

1. Povećani troškovi sanacije: Kada bunar prestane da funkcioniše, potrebno je angažovati stručnjake za snimanje, čišćenje i eventualnu rekonstrukciju. To može da premaši cenu početnog bušenja.

2. Kratak vek trajanja: Bunar koji je bušen bez sondiranja, u proseku traje manje od 5 godina, dok pravilno projektovan bunar može trajati 20 do 30 godina.

3. Izgubljeno vreme i resursi: U slučaju da se bunar mora ponovo bušiti, gubi se vreme, novac i voda kao resurs, što je posebno važno u poljoprivredi i industriji.

3.3. Ekološke posledice

1. Kontaminacija podzemnih voda: Ako se ne zna litološki sastav tla, može doći do povezivanja plićih zagađenih slojeva sa dubljim čistim slojevima. Na taj način se zagađuje širi akvifer.

2. Neplanirano ispuštanje bušaćeg materijala: Bez kontrole, isprani materijal se često odlaže neadekvatno, što može izazvati eroziju, zagađenje zemljišta i problema kod susednih objekata.

3. Poremećaj hidrogeološke ravnoteže: Nekontrolisano bušenje i eksploatacija dovode do pada nivoa podzemnih voda, što utiče na biljni i životinjski svet, ali i na stabilnost okolnog zemljišta.

3.4. Pravni i bezbednosni rizici

1. Nelegalna eksploatacija: U mnogim slučajevima bunari bušeni bez sondiranja nemaju potrebne dozvole. Time se krši Zakon o vodama i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima Republike Srbije.

2. Odsustvo dokumentacije: Bez geološkog elaborata i bušaćeg dnevnika, bunar ne može da se legalizuje, niti da se koristi za komercijalne svrhe, npr. navodnjavanje ili pakovanje vode.

3. Opasnost po bezbednost: Loše pozicionirani i nekvalitetno izvedeni bunari mogu izazvati sleganje tla, urušavanje okolnih objekata, pa čak i nesreće prilikom eksploatacije.

Zaključak

Bušenje bunara kompresorom bez prethodnog sondiranja je metod koji se zasniva na brzini i niskim troškovima, ali nosi sa sobom značajne tehničke, ekonomske i ekološke rizike. U većini slučajeva, ovakva praksa nije samo rezultat neznanja, već i svesna odluka izvođača da uštedi na troškovima istraživanja, često na štetu klijenta. Iako postoje situacije kada se voda može otkriti i bez istraživanja, to su izuzeci, a ne pravilo. Oslanjanje na „sreću“ u hidrogeologiji nikada nije dobar izbor.

Za dugotrajan, stabilan i bezbedan bunar, geološko sondiranje je neophodno. Ono omogućava precizan dizajn, racionalnu eksploataciju i zaštitu podzemnih voda. U konačnici, ulaganje u ispravno bušenje se višestruko isplati, kako kroz kvalitet vode, tako i kroz duži radni vek bunara.

Kontakt informacije

Za više informacija o pravilnim metodama bušenja, geotehničkom ispitivanju i projektovanju bunara, kontaktirajte stručnjake na sledećem broju telefona:

064 669 4209