Zašto baš u jeku leta nestane voda iz starog bunara
Svako ko ima imanje u Zavlaci, u okolini Valjeva, zna onu sliku: u maju bunar pun, u martu se voda preliva, a onda dođe suvi avgust i kofa se spušta sve dublje dok ne udari u blato. Komšija dovozi cisternu, neko nosi flaše iz prodavnice, neko čeka prvu ozbiljnu kišu. Ljudi to obično dožive kao peh ili kao „loš bunar“. Nije ni jedno ni drugo. To je fizika terena, i kad je jednom shvatite, prestane da bude iznenađenje.
Voda u plitkom bunaru nije neki stalni rezervoar pod vašom njivom. To je, najprostije rečeno, kiša od prošle sezone koja se zadržala u gornjem, raspucalom i raskvašenom sloju zemlje i stene. Taj sloj se puni brzo — svaka jača kiša ga digne — ali se isto tako brzo i prazni. Leti nema dopune, sunce isušuje površinu, korenje voća i livade vuče vlagu naviše, a ono malo vode što ostane otiče niz nagib. Zato plitka voda u suštini prati vremensku prognozu: koliko je padalo, toliko je ima. U sušnoj godini je naprosto nema dovoljno da izdrži do jeseni.
Šta slojevi pod Zavlakom rade sa kišom
Teren ovde nije jednoličan kamen kroz koji voda ravnomerno tone. Pod vama leže naizmenični slojevi — peščari, glinci, laporci, poneki tvrđi sprud konglomerata i krečnjaka — naslagani kao stranice u knjizi i, što je najvažnije, izlomljeni i nagnuti. Geolozi takvu masu zovu izrazito anizotropnom: to znači da voda kroz nju ne putuje u svim pravcima jednako, nego klizi duž pukotina i duž granica između slojeva, a zaustavlja se na glinovitim pregradama koje ne propuštaju.
Zbog toga se u gornjih pet do dvadesetak metara stvaraju male, „viseće“ zalihe vode — tu nešto stoji nad jednim glincem, tamo curi duž jedne pukotine. Deluje kao da ima vode na svakom koraku, i stari bunari su to i hvatali. Ali svaki od tih džepova je sitan i odsečen od ostalih, hrani ga samo ono što padne tačno iznad njega. Kad leto presuši dotok, prazne se jedan po jedan. Upravo zato dva bunara na sto metara razdaljine mogu da se ponašaju potpuno različito, i zato „kod komšije drži, a kod mene presahne“ nije misterija nego pravilo ovakvog terena.
Voda koja ne pita kakva je bila godina
Postoji, srećom, i druga voda — ona koja ne zavisi od toga da li je ovo leto bilo kišno ili sušno. Ona stoji mnogo dublje, u pukotinama i kanalima unutar karbonatnih stena, najčešće negde između šezdeset i sto pedeset metara. Ta voda se ne puni od jedne kiše, nego se sliva i sakuplja godinama, kroz široku mrežu pukotina koja se prostire daleko ispod vaše parcele. Zato je ona stabilna: kad avgust isuši površinu, dole se gotovo ništa ne promeni.
Iskreno treba reći i ono što ide uz to. Ta dubinska voda u Zavlaci je promenljiva po izdašnosti — negde se naiđe na bogatu pukotinu, a koji metar dalje na zatvoreniju stenu — pa se ne može unapred obećati tačan broj na nekoj tačno određenoj dubini. To se ne pogađa odoka i ne rešava se time što se „buši dok ne pukne“. Tvrda, uslojena i ispucala stena traži da se ide vazdušnim, udarnim načinom bušenja, a pre toga da se pažljivo pročita kako slojevi stoje i kuda se pukotine pružaju. To je razlika između bunara koji izdrži i rupe koja razočara.
Zašto plitki sloj ne sme da „upadne“ u duboku vodu
Tu dolazi i detalj koji laik retko vidi, a presudan je. Stari, široki zidani bunari, oni od oko metar prečnika, bili su napravljeni baš da skupe taj gornji, plitki sloj. A taj sloj je nestabilan ne samo po količini nego i po čistoći — kroz njega prolazi sve sa površine, od đubreta sa njiva do otoka iz okolnih dvorišta. Ako se prilikom bušenja gornji deo ne zatvori kako treba, ta plitka i nepouzdana voda može da procuri naniže i da pokvari onu duboku, vrednu vodu zbog koje se uopšte ide tako duboko. Zato se vrh bušotine obavezno izoluje i odvaja od dubinskog dela — da bi se zdrava voda zaštitila od one koja vas je, gore, i ostavila na cedilu svakog leta.
Pre cisterne, jedan ozbiljan pogled na vašu parcelu
Treba imati i klizišta na umu — u ataru Zavlake ih je evidentirano više, a neka su i danas pokretna, pa pravo mesto za bušenje nije svako mesto na placu. Mi pre svega čitamo geološke karte i sondažne podatke za vaš deo sela, izađemo na teren da vidimo kako se zemljište ponaša, i to spojimo sa dugogodišnjim iskustvom i rašljama na licu mesta — da bismo birali tačku, a ne pogađali je.
Ako ste umorni od toga da svako leto računate na kišu, na cisternu i na sreću, prvi korak nije bušilica nego trezven pregled. Zatražite procenu za vašu parcelu u Zavlaci — izaći ćemo, pogledati teren i pošteno vam reći gde je ovde voda koja ne presušuje u avgustu i šta je realno potrebno da do nje dođete.