Visoko selo, duboka voda: šta nadmorska visina Makovišta radi sa kišom
Makovište je jedno od najviših sela u okolini Valjeva — kuće stoje na koti gde se zimi sneg drži duže nego u dolini. Za vazduh je to blagoslov, za vodu je to račun koji se plaća u metrima. Pod Makovištem leži tvrd, kompaktan kamen: krečnjak sa dolomitom i tvrdim peščarima. Takav kamen kišu ne zadržava plitko — pušta je kroz pukotine naniže, i ona se cedi ka dolinama dok se ne skupi duboko, tamo gde je sušna godina više ne dohvata.
Plitke vode ima, doduše, već u prvih desetak i nešto metara — ali je slaba i, što je važnije, nije za piće. Za zalivanje bašte može da posluži, za kuću i decu ne sme. Prava voda ovde putuje kroz pukotine u dubokoj steni, a pukotina je uzak put: širine milimetar, dva, retko više. I upravo tu počinje priča ovog teksta — jer taj uzak put je lako zatvoriti. Tri odluke tokom bušenja mogu da ga zatvore zauvek, i nijedna od njih nema veze sa dubinom.
Prva greška: gusta isplaka u kamenu koji diše kroz pukotine
U mekim terenima — pesku, glini, šljunku — bušotina se drži pomoću guste tečnosti, isplake. Ona hladi alat, iznosi izbušeni materijal i, što je tamo ključno, oblepi zid rupe da se ne uruši. U mekom terenu to je pametno i ispravno.
U tvrdom kamenu pod Makovištem zid bušotine stoji sam od sebe — isplaka tu nema šta da pridrži, ali ima šta da pokvari. Pod pritiskom se utiskuje u svaku pukotinu na koju naiđe i oblepi je iznutra, isto onako savesno kako bi oblepila zid u pesku. A pukotini od milimetra ne treba mnogo da se začepi. Bušilica tako prođe pravo kroz vodonosnu zonu, papir kaže da je dubina stignuta — a voda ćuti, jer su joj vrata zamazana. Zato se u ovakav kamen ulazi drugačije: čekićem koji kamen lomi i vazduhom koji zdrobljeno iznese napolje, pa pukotine ostanu čiste i otvorene. Ista mašina, pogrešan režim — i bunar je gotov pre nego što je počeo.
Druga greška: šira rupa i šljunak preko pukotina — navika iz peska preneta u kamen
Kad se buši u pesku, oko cevi se sipa filterski zasip — sloj koji zadržava sitne čestice da ne uđu u bunar. Tamo je to obavezno. I odatle je krenula navika koju ovde često čujemo kao želju domaćina: „nek bude šire, i nek se dobro naspe, da traje.“
U ispucaloj steni ta logika radi protiv vas. Voda ovde ne dolazi ravnomerno sa svih strana kao u pesku — dolazi kroz nekoliko pukotina, na tačno određenim mestima. Nasuti materijal preko njih ne filtrira ništa, jer nema šta da se filtrira; on samo naslaže sitnjež preko ulaza pukotina i priguši ih. A prečnik? Bunar nije kofa — ne daje vodu prema tome koliko je rupa široka, nego prema tome koliko ga pukotine hrane. Šira bušotina znači više samlevenog kamena i tečnosti koji se tokom rada bočno potiskuju u zidove — dakle u iste one pukotine od kojih sve zavisi. „Što veće“ ovde znači: veći pritisak na ono najosetljivije. Prečnik se bira prema pumpi i opremi koja u bunar treba da stane, ne prema osećaju da je krupnije uvek bolje.
Treća greška: mašina stigne na parcelu pre nego što je iko pogledao teren
Pukotinska voda ima jednu nezgodnu osobinu: ćudljiva je. Dve tačke na istoj parceli mogu da se razlikuju kao dan i noć — jedna seče bogatu pukotinu, druga promaši sve. Ko dođe „odokativno“ i zabode bušilicu gde je najzgodnije prići kamionom, igra na sreću vašim novcem.
Ima i drugi razlog za oprez: oko Makovišta — ka Godečevu i Pološnici — evidentirano je više klizišta, i među njima ima aktivnih. Vaša parcela najverovatnije nije na takvom mestu, ali to se proverava, ne pretpostavlja: bunar i voda oko njega na pogrešnoj padini mogu da probude ono što je do juče mirovalo. I treća zamka: ko teren ne pozna, rado stane na prvoj vodi koju sretne — a prva voda ovde, rekli smo, nije za piće. Zato mi pre mašine na parcelu izađemo sa geološkim kartama i sondama, uz iskustvo iz okolnih sela, a gde zatreba, stari majstor izvadi i rašlje — pa tek onda kažemo gde, kako i čime.
Ove greške se ne plate na dan bušenja — plate se kad zavrnete slavinu
To je ono najpodmuklije: pogrešna metoda, pogrešan zasip i pogrešno izabrana tačka izgledaju sasvim uredno dok mašina radi. Račun stigne kasnije — kao bunar koji daje upola manje nego što je mogao, ili ne daje ništa, u kamenu koji vodu ima. Ako imate imanje u Makovištu i razmišljate o bunaru, nemojte da prva provera terena bude ona koju plati vaša bušotina. Javite nam se i zatražite procenu — da pre prvog metra ozbiljno pregledamo baš vašu parcelu i da voda, kad joj dođemo do vrata, ta vrata zatekne otvorena.