Priča se uvek kazuje sa štapom u ruci, uperenim prema dolini
U Zabrdici je čujete od starijih domaćina i uvek ide isto: podzemna reka. Teče ispod sela, prema onoj u dolini, i ko je pogodi, taj ima vode dok je sveta. Jedan je pogodio, drugi promašio, treći „skrenuo od žile“ pa mu voda tek curi. Logika deluje neoborivo: reka je blizu, zemlja vlažna, a u starim širokim bunarima voda se diže i spušta zajedno s rekom.
Ne pišem ovo da bih se smejao priči. Posmatranje iza nje je tačno. Netačno je objašnjenje, a baš ono košta kad se po njemu buši.
Karta ne vidi reku, nego ostavljeni tovar starog jezera
Kad se za Zabrdicu otvori geološka karta, ispod sela nije ucrtana nikakva žila. Ucrtano je nešto mnogo starije od reke: naslage jezera koje je pre mnogo miliona godina pokrivalo ceo kraj u okolini Valjeva. Jezero je primalo sve što su mu potoci donosili i slagalo to po dnu bez reda. Gde je ušće potoka nabacilo pesak i šljunak, malo dalje se taložio mulj koji je postao glina i lapor, u plićaku se hvatao jezerski krečnjak, a u močvarnim uvalama truleo je biljni svet od kojeg je ostao ugalj. Da, i ugalj piše na karti Zabrdice.
Zato inženjeri za ovaj teren koriste reč koju vredi zapamtiti: sočivast. Slojevi ovde nisu prostrti od kraja do kraja sela kao ćebad, nego su kao sočiva: pesak koji na jednom mestu ima nekoliko metara debljine, pa se dvadeset koraka dalje istanji u ništa i zameni ga glina. Voda živi u tim peskovitim sočivima i u ispucalom jezerskom krečnjaku, a glina i lapor je ne propuštaju. I ne teče, nego se kroz pesak sporo cedi, pa reč „reka“ ne opisuje ništa što majstor prepozna u jezgru.
Tu je koren priče. Onaj koji je „pogodio“ našao je debelo sočivo peska. Onaj koji je „promašio“ udario je u glinu koja ga zatvara. Onaj kome voda „tek curi“ prošao je kroz tanku ivicu sočiva. Sva trojica su tražila istu vodu, a bušila kroz tri različita komada jezerskog dna.
Gde je priča ipak u pravu: plitka voda zaista sluša reku
Ono što su stari dobro videli jeste plitka voda. U prvih par desetina metara pod Zabrdicom postoji sloj koji se ponaša baš onako kako priča kaže: prati reku, diže se posle kiše, pada u sušu, a stari široki bunar iskopan u njemu pomera nivo zajedno s dolinom. To nije rukavac reke, nego voda upijena u rastresit površinski nanos koji se s rekom dodiruje.
Ali to je voda za baštu i za stoku, ne za kuću. Sve što se sliva s njiva, s puteva i iz septika na kraju stigne u nju, i u našim procenama za Zabrdicu ona stoji upisana kao nepitka. A pošto se pomera s rekom, u avgustu je najmanje baš kad je najviše treba.
Prava voda za piće pod Zabrdicom leži dublje, u peskovitim sočivima i krečnjacima starog jezera koji nemaju vezu s površinom. Ta voda ne zna za avgust; izdašnost joj nije ogromna, ali je postojana. Samo, kvalitet i količina zavise od sloja na koji se naišlo, a to se ne nagađa, nego prepozna u onome što bušilica iznese.
Dva sloja, dva potpuno različita završetka bunara
Ovde dolazi deo koji priča o reci ne poznaje, a koji odlučuje da li bunar radi. Kad se u Zabrdici stigne do vode u pesku, oko cevi i filtera se ugrađuje zasip od sitnog šljunka. Razlog je prost: voda bi sitan pesak vukla u bunar, pumpa bi ga gutala, a bunar bi se zamuljio za koju godinu. Šljunak oko filtera pravi sito koje pesak zadržava, a vodu pušta.
Ali ako je ista bušilica na istoj parceli, malo dublje ili malo dalje, ušla u ispucali jezerski krečnjak, isti taj zasip postaje greška. U kamenu voda ne dolazi kroz sitne pore, nego kroz pukotine, a šljunak nasut oko cevi te pukotine zatrpa. Majstor koji uvek radi „kao u pesku“ u krečnjaku sam sebi zatvori vodu, pa se čudi što je bunar suv iako je stena mokra.
Isto važi za širinu bušotine. Domaćin često misli da je šira rupa bolja jer „više vode stane“. U stvarnosti ona znači više isplake, guste tečnosti koja pri bušenju iznosi izdrobljeni materijal. Isplaka se pod pritiskom potiskuje u zidove bušotine, a u zidovima su baš pukotine i pore kroz koje voda treba da uđe. Preširoka bušotina u tankom sočivu peska ili u ispucalom krečnjaku ume da zapečati sopstveni izvor. Prečnik se zato bira prema sloju, ne prema želji.
I još nešto što meko jezersko dno traži: bušotina u ovim naslagama ne sme da stoji otvorena. Glina i lapor se pod teretom stiskaju i zidovi popuštaju, pa cev ide naniže uporedo s bušenjem. Između Zabrdice i Jasenice ovakva glina se već pomerala i evidentirana su klizišta, najbliže aktivno na oko dva kilometra; dovoljno blizu da se parcela pogleda i po tome.
Kako se u Zabrdici „reka“ zaista pronađe
Ako podzemna reka ne postoji, znači li to da je bušenje bunara u Zabrdici lutrija? Ne. Znači samo da se sočiva ne pogađaju štapom ni po tuđoj dubini, nego se traže. Mi za to spojimo kartu s onim što sonde pokažu na samoj parceli, dodamo iskustvo iz bunara širom okoline Valjeva, a rašlje su nam poslednja provera, ne zamena za ostalo. Kad se to složi, zna se gde je na parceli sočivo najdeblje, koji sloj ćemo sresti i kako bunar u njemu mora da se završi.
Tek tada ima smisla pričati o ceni, jer se u Zabrdici cena ne određuje unapred po metru, nego po tome kroz šta se prolazi i kakav završetak bunar traži na kraju. Bunar bušen po priči o reci izađe jeftinije na papiru, a skuplje u dvorištu, kad se posle dve godine buši ponovo.
Priču o reci slobodno zadržite, lepo zvuči uz kafu. A za bunar na vašoj parceli u Zabrdici javite nam se i zatražite procenu: dođemo, otvorimo kartu za vaš deo sela, pregledamo teren i kažemo gde pod vašom zemljom stoji voda koja ne sluša reku.
Kratak pregled onoga što je urađeno:
– **Mit**: jedna priča, „podzemna reka koja teče ispod sela prema reci u dolini“. Objašnjeno odakle dolazi (blizina reke, stari bunari koji prate njen nivo), šta je u njoj tačno (plitka voda zaista sluša reku) i šta nije (nema reke, nego sočivasta jezerska nanosa).
– **Teren**: iskorišćeni neogeni jezerski sedimenti, sočivast profil, ugalj na karti, plitka nepitka voda, dublji višeslojni akvifer umerene ali postojane izdašnosti, obavezna kolona zbog deformabilne gline, klizišta na oko dva kilometra.
– **Dve stručne poente**: šljunčani zasip u pesku nasuprot ispucalom krečnjaku, i prečnik bušotine kroz isplaku koja zapušava pukotine. Bez cifara, doza i vrsta cevi.
– **Pravila**: bez besplatnih usluga, „u okolini Valjeva“, pravilna deklinacija Zabrdice, latinica, nijedna zabranjena fraza, naslov i početak različiti od prethodnih osam članaka.