Prvo se čita legenda sa ivice lista, pa tek onda selo
Kad se list geološke karte na kojem je Beomužević, u okolini Valjeva, raširi po stolu, geolog ne traži odmah kuću domaćina. Prvo ide prstom na legendu uz ivicu lista i nalazi oznaku koja pokriva selo. Tu piše, prevedeno na običan jezik: mlađi slojevi nataloženi u jezeru, pesak, glina, lapor, šljunak koji se stvrdnuo u konglomerat i jezerski krečnjak. Taj jedan red u legendi kaže više nego sat razgovora na kapiji. Kaže da pod Beomuževićem ne leži jedna stena, nego gomila slojeva koje je nekadašnje jezero slagalo milionima godina, jedan preko drugog, i da bunar ovde vredi onoliko koliko vredi sloj u koji uđe.
Ista boja na papiru, a ispod nje pesak pored gline, glina pored kamena
Na karti je ceo taj jezerski paket obojen jednom bojom, pa bi čovek pomislio da je svejedno gde se buši. Geolog zna da je unutar te boje teren među najšarenijim u kraju. Jezero nije stajalo mirno: obala mu se pomerala, potoci su s brda donosili pesak i šljunak, u mirnoj dubljoj vodi taložila se glina, a u plitkoj i toploj vodi stvarao se krečnjak od školjki i algi. Sve se to slagalo u sočiva, ne u ravne tepihe. Jedno sočivo peska debelo nekoliko metara završi se na sto koraka, i na njegovom mestu dalje ide glina. Zato se ovde dešava da jedno dvorište nađe dobru vodu, a dvorište preko puta na istoj dubini suvu glinu, iako na karti sede u istoj mrlji.
Voda se u tim slojevima drži na dva načina. U pesku i konglomeratu stoji između zrna, kao u natopljenom peškiru, i daje je polako ali uporno. U jezerskom krečnjaku teče kroz pukotine, pa jedan metar bude suv, a sledeći potpuno mokar. Glina ne daje ništa, ali radi važan posao: ona je poklopac. Kad ispod glinenog poklopca leži pesak napunjen vodom koja je ušla negde više na brdu, ta voda je pod pritiskom i u cevi se sama digne, ponekad i do površine. To ljudi zovu arteškom vodom. Karta je ne obećava, ali geolog iz redosleda slojeva vidi gde je takva prilika uopšte moguća.
Dvadesetak metara pokrivača koji na karti nemaju svoju boju
Preko svega toga leži raspadnuta zemlja, debela od nekoliko metara do dvadesetak, i karta je ne crta, jer bi se na tom razmeru izgubila u debljini olovke. U njoj je plitka voda koju vadi stari kopani bunar: ima je skoro svuda, kiša je lako napuni, ali je i lako zagadi, a leti zna da oseka. Za zalivanje i dvorište prolazi, za kuću nije. Prava priča počinje tek ispod, u jezerskim slojevima, i tu se svaki metar bušenja bunara u Beomuževiću odmerava prema onome što je karta nagovestila.
Šrafura na padini znači da glina ovde zna da putuje
Na inženjerskom listu koji ide uz geološku kartu, oko Beomuževića, Dražića i Miloševića ucrtano je osam klizišta, i bar jedno se vodi kao aktivno, na par stotina metara od kuća. To nije slučajno baš u ovakvom terenu. Kad glina na padini upije vodu, postane klizava kao sapun, i sve što leži na njoj polako krene nizbrdo. Za bušenje to znači dve stvari. Prvo, bunar se ne postavlja na jezik koji se pomera, jer bi ga pokret za nekoliko godina presekao. Drugo, zidovi od peska i gline ne stoje sami: čim alat prođe, hoće da se uruše u rupu. Zato se ovde ne buši „na golo“, nego cev prati alat nadole i drži zidove dok se ne stigne do sloja koji nosi vodu. Udarno bušenje vazduhom ovde ide solidno, ali kolona je obavezna, i to se zna unapred, ne tek na dnu rupe.
Zašto se bunar u pesku obloži, a u jezerskom krečnjaku ostavi go
Tu dolazimo do poente koju karta nagovesti, a tek bušenje potvrdi. Ako bunar završi u sočivu peska, oko cevi se mora složiti sloj krupnijeg šljunka koji zadržava sitan pesak, inače pumpa vuče mulj i bunar se za godinu-dve zamuti i zatrpa. Ako bunar završi u jezerskom krečnjaku, taj isti šljunak bi napravio štetu: pukotine kroz koje voda dolazi su uske, i šljunak bi ih zagušio kao kad se lišće nabije na rešetku slivnika. U tvrdoj ispucaloj steni cev stoji uz goli kamen i voda ulazi slobodno. Pošto se u Beomuževiću pesak i krečnjak smenjuju u sočivima, ta odluka se ne donosi za stolom, nego kad majstor u ruci drži ono što bušilica izbaci sa dna. Karta kaže šta je moguće, izbačeni materijal kaže šta jeste.
Od stola do njive: šta karta obeća, a parcela potvrdi
Reka na manje od kilometra i položaj sela su na karti dobri znaci: pod Beomuževićem vode ima, i to postojane, ali njena količina i ukus zavise od sloja koji se pogodi. Zato mi kartu i sonde spajamo sa iskustvom iz okolnih sela, a na samoj parceli i sa rašljama, pre nego što kažemo gde se buši i do kog sloja. Tek tada može ozbiljno da se priča o ceni bušenja bunara, jer cena ovde nije po selu, nego po sloju. Za pregled baš vaše parcele u Beomuževiću zatražite procenu, pa da kartu sa stola prenesemo na vašu njivu.