Vrelo, pećina i priča koja se prenosi s kolena na koleno
Malo koje selo u okolini Valjeva ima toliko razloga da veruje u vodu kao Petnica. Iz stene izbija vrelo, pećina zjapi u brdu, potok ne staje ni u najgoru sušu — i iz toga se rodila priča koju čujemo na skoro svakom imanju: „Ispod nas teče podzemna reka. Samo treba pogoditi žilu, pa vode koliko hoćete.“ Priča je lepa, delom je i tačna, i baš zato ume da košta. Hajde da je rastavimo onako kako rastavljamo teren pre nego što mašina stigne.
Šta je u priči tačno: voda u Petnici zaista putuje pod zemljom
Vrelo ne laže. Brdo iznad sela je od krečnjaka, a krečnjak je kamen koji voda vekovima rastvara: pravi u njemu pukotine, kanale, na kraju i pećinu. Kiša koja padne visoko upije se, prođe kroz te kanale i izbije nisko, na vrelu. U tom delu terena voda stvarno teče kroz stenu, skupljeno, gotovo kao potok pod zemljom. To ljudi vide očima i s pravom zaključe da je dole sve puno vode.
Šta nije: pod vašim imanjem nije kamen s kanalima, nego dno nekadašnjeg jezera
Greška nije u onome što se vidi, nego u tome gde se to prenosi. Krečnjak s vrelom zauzima jedan kraj, a veći deo sela i imanja na kojima se danas buši leži na nečemu sasvim drugom. Ovde je pre mnogo miliona godina bilo jezero. U njega su se s okolnih brda slivali pesak, šljunak i mulj, na dnu se taložio lapor, mestimično i tanke ploče jezerskog krečnjaka, negde čak i ugalj od zatrpanih močvara. Kad se jezero povuklo, ostalo je dno: slojevi naslagani jedan preko drugog, ali ne uredno kao u udžbeniku, nego kao sočiva — peskovita traka se protegne pa nestane, glina se zadeblja pa istanji, a dva imanja na istom brdu mogu pod kućom da imaju drugačiji redosled. U takvom terenu voda ne teče kao reka. Ona stoji i polako se pomera kroz peskovite i šljunkovite slojeve, dok je gline i lapori drže kao poklopac i dno posude. „Žila“ koju treba pogoditi ne postoji; postoji sloj koji treba naći i prepoznati.
Zato dubina nije cifra s ulice, nego sloj koji bušilica prepozna
Odatle i odgovor na pitanje koje nam se postavi čim uđemo u dvorište: „Pa koliko se ide duboko?“ Pošteno — ne znamo dok ne izađemo na parcelu, i niko pošten ne zna. Bušilica prvo prođe kroz rastresit pokrivač i gornji, najmlađi pesak i glinu; tu se često javi prva, plitka voda. Onda ide naizmenično: lapor, peskovito sočivo, opet glina, možda ploča krečnjaka koja zazvoni tvrdo, pa ponovo mek sloj. Negde u tom nizu naiđe na pesak ili šljunak dovoljno debeo i čist da daje postojano — ne bujno kao vrelo, ali stalno, leti i zimi. Taj sloj se ne bira po broju metara unapred, nego po onome što izlazi iz rupe i kako se voda ponaša. Na jednom kraju Petnice može da bude pliće, na drugom primetno dublje; ista cifra za celo selo bila bi laž. Zato pre bušenja sednemo nad geološke karte i ranije sonde, dodamo iskustvo sa susednih bušotina, a na parceli prođemo i rašljama — ne zato što rašlje zamenjuju kartu, nego zato što se na ovom terenu ništa ne potvrdi dok se ne stane nogom na zemlju.
Stari široki bunari hvatali su gornju vodu — i nju držimo dalje od nove
Na mnogim imanjima u Petnici još stoji stari bunar, širok da čovek uđe u njega, zidan kamenom. Ti bunari hvatali su upravo onu prvu, plitku vodu iz gornjeg peska. Ima je, ali stoji blizu površine: u nju se sliva sve s njive, iz dvorišta, iz septičke jame, pa se danas ne računa za piće. Opasnost nije samo da je popijete — opasnost je da je nova bušotina poveže s dubokom vodom. Ako rupa prođe kroz plitki sloj i ostane prema njemu otvorena, gornja voda polako curi niz bušotinu i kvari ono čisto što je nađeno dole. Zato se gornji deo bušotine zatvara: ugradi se cev i prostor oko nje zapuni tako da plitki sloj ostane iza zida, a bunar pije samo iz dubine. U jezerskim naslagama kakve su pod Petnicom, gde se slojevi lako osipaju i mešaju, ta kolona nije stvar ukusa nego obaveza — bez nje bi bunar posle godinu-dve bio samo skuplja verzija dedinog.
Priča o podzemnoj reci pod Petnicom ima koren u istini, ali ta istina važi za krečnjak kraj vrela, ne za imanje na starom jezerskom dnu. Ako razmišljate o bušenju bunara u Petnici, nemojte ga planirati po priči nego po svom terenu: javite nam se i zatražite procenu — izaći ćemo na vašu parcelu, pogledati karte i sonde za baš taj deo sela, proći zemlju i reći vam pošteno šta je dole, u kom sloju je voda i šta to znači za cenu bunara.