Domaćin na karti traži svoju kuću, geolog traži legendu
Kad se list geološke karte raširi preko kuhinjskog stola u Donjoj Bukovici, domaćin prvo traži svoju kuću. I ne nađe je: geološka karta ne crta kuće, puteve jedva, a ono što je na njoj gusto i šareno nisu naselja nego zemlja pod njima. Geolog zato ne gleda u selo, nego u ugao lista, gde stoji legenda, stub sa šarama i skraćenicama. Tek kad pročita legendu, vraća se prstom na mesto gde je Donja Bukovica, i tada na istom papiru vidi nešto sasvim drugo od vas. Vi vidite brdo, potok i njive. On vidi šta je taj potok radio poslednjih nekoliko miliona godina i šta je ostavio iza sebe.
Šara nad selom: tačkice, crtice i mrlje pomešane u istom polju
Oko Donje Bukovice karta ne nosi jednu čistu šaru, nego mešavinu. Sitne tačkice znače pesak, guste kose crtice glinu i lapor, krupniji krugovi šljunak i konglomerat, a ciglasta šara krečnjak. Tu je, sitno, i oznaka za ugalj. Sve to stoji u istom polju, pod istom skraćenicom, i to nije greška crtača. To je ostatak jezera koje je nekad punilo kotlinu u okolini Valjeva. Reke su u njega s jedne strane nosile pesak, u sredini je padao mulj, uz obale su školjke i alge ostavljale krečnjak, a u močvarnim uglovima trulilo je bilje od kog je kasnije postao ugalj. Jezero se pomeralo, obala se selila, pa je ono što je jednog veka bilo pesak sledećeg prekrila glina. Zato se pod Donjom Bukovicom slojevi ne mogu pratiti kao pruge: pesak se javi kao sočivo koje se posle nekoliko desetina metara ugasi, a na njegovom mestu je lapor. Kad geolog kaže „izrazito heterogen“, misli baš na to: dva susedna imanja nemaju isto pod sobom, a ponekad ni dva kraja iste njive.
Sitne strelice pored sela: karta beleži da se zemlja ovde već pomerala
Postoji i drugi list, inženjersko-geološka karta, koji retko ko vidi, a za bušenje je važniji od prvog. Na njemu je isti teren upisan kao jedinica jezerskih sedimenata „srednje do velike deformabilnosti“. Prevedeno: zemlja koja pod teretom i pod vodom popušta, sleže se i klizi. I zaista, oko Donje Bukovice karta nosi osam znakova za klizišta: na Anđelića brdu, prema Beomuževiću, kod Lazarevića i u samom ataru sela. Neka su davno umirena, ali nekoliko ih je i danas aktivno, a najbliže od njih je na nepunih osamsto metara. Za domaćina koji traži vodu ovo nije samo upozorenje za kuću, nego i za bunar: bušotina prolazi kroz iste te gline koje se napiju i krenu, i ako u tom delu ostane neobložena, prvo vlažno proleće je stegne ili iskrivi. Zato se u Donjoj Bukovici bunar ne pravi bez kolone koja ga celom visinom drži, ne zato što tako piše u opštem pravilu, nego zato što tako piše na karti baš ovog sela. Mi pre svakog bunara gledamo obe stvari zajedno: kakva je stena pod parcelom i da li je, i koliko, teren oko nje u pokretu. Kartu i sondiranje na licu mesta spajamo sa iskustvom iz okolnih sela, a stariji majstor i dalje prođe parcelu sa rašljama, jer se to dvoje retko ne slože.
Presek na dnu lista: gde plitka voda prestaje da vredi, a dublja tek počinje
Na dnu lista obično je nacrtan presek, kao da je neko brdo presekao nožem i pokazao mu unutrašnjost. U preseku se vidi ono što domaćin oseća na sopstvenom bunaru. Odmah pod humusom stoji tanak, rastresit sloj u kom se voda javi rano i lako: to je kiša koja je pala pre koju nedelju i još nije stigla dublje. Kopani bunari u selu piju odatle. Te vode ima, ali malo, i ona za piće nije, jer je prošla kroz njive, avlije i septičke jame pre nego što je stigla u bunar, a leti presuši prva. Pod njom, u sočivima peska i u ispucalom jezerskom krečnjaku, stoji voda koja je putovala duže i dublje. Nju geolog na karti ne vidi kao sigurnu, nego kao „varljivu“: zavisi od toga da li bušotina pogodi sočivo peska ili ga za koji metar promaši i završi u laporu. Ipak, kad se pogodi, ta voda ne zna za avgust. Karta tu daje i dve sitne prednosti Donjoj Bukovici: parcele nisko uz potok i reku dobijaju dodatne poene, jer voda kroz zemlju teče istim putem kao i po njoj, nadole ka dolini. Ponegde se u tim dubljim peskovima, kad ih odozgo zatvori debela glina, voda nađe i pod pritiskom, pa u bušotini sama pođe naviše. To je arteški efekat o kom se po selima priča, ali on se ne obećava za stolom, on se dočeka na terenu.
Isti list, dva suprotna kraja bušotine
Ono što se na karti Donje Bukovice vidi kao jedno polje, u bušotini se pokaže kao dva sasvim različita zanata. Ako se voda nađe u pesku, oko cevi mora da se ospe zasip od krupnijeg zrna: pesak je sitan i pokretan, i bez tog omotača ušao bi u bunar, zamutio vodu i pojeo pumpu. Ako se ista voda nađe u ispucalom krečnjaku, radi se obrnuto. Tu se zasip ne stavlja, jer bi zatrpao baš one pukotine kroz koje voda dolazi, i bunar bi se sam sebi zatvorio. Pošto na karti ovog sela stoje oboje, jedno preko drugog, odluka se ne donosi za stolom nego uz bušilicu, sloj po sloj, dok se gleda šta iz bušotine izlazi. Zbog toga ni cena bušenja bunara u Donjoj Bukovici ne može pošteno da se izgovori unapred: nju odrede dubina na kojoj se voda pokaže i način na koji se bunar zatvori, a to karta samo nagovesti.
Kad budete hteli da neko s vama otvori kartu baš vaše parcele u Donjoj Bukovici, sa stenom pod njom, sa klizištima unaokolo i sa presekom koji važi za vaš deo sela, zatražite procenu. Izađemo na teren, pregledamo parcelu i kažemo vam šta pod njom stoji i šta bi bušenje bunara tu tražilo, pre nego što se donese ijedna odluka.