Sredina avgusta, hidrofor zuji, a iz creva izlazi vazduh
Tako se to obično otkrije. Unuk je u stari porodični bunar spustio pumpu, razvukao crevo do bašte i uveo vodu u kupatilo. Prvog leta sve radi, drugog isto. Onda dođe sušan avgust: pumpa se uključi, radi desetak minuta i povuče prazno. Domaćin iz Robaja tada kaže: „Presušio je, a kod dede nikad nije.“ Bunar, u stvari, nije presušio. Daje onoliko koliko je uvek davao, samo se od njega danas traži nešto za šta nije pravljen.
Širina starog bunara bila je njegov rezervoar
Stari kopači u okolini Valjeva nisu kopali širok bunar samo zato što je čovek morao da stane u njega sa krampom. Plitka voda pod Robajama ne teče kao potok, nego se polako cedi kroz zemlju i raspadnuti kamen iznad čvrste stene, a kopano okno je radilo kao bure u koje se ona skuplja. Što je okno šire, više vode stane dok domaćinstvo spava.
Računica je bila jednostavna. Preko dana se izvadi nekoliko desetina kofa za kuću, stoku i kazan, a preko noći se bunar dopuni. Kofa je sama držala meru, jer niko ne vuče vodu rukom više nego što mora. Deda je znao koliko mu sloj daje i nije od njega tražio više.
Tri promene, a nijedna nije u samom bunaru
Prva je potrošnja. Veš-mašina, bojler, kupatilo, zalivanje travnjaka i plastenik za sat vremena povuku ono što je nekad trajalo ceo dan. Pumpa ne oseća umor kao ruka na užetu. Ona isprazni zalihu brže nego što sloj može da je dopuni, pa bunar izgleda prazan iako voda i dalje dolazi istom brzinom kao pre.
Druga je ono što u tu vodu stiže odozgo. Plitki sloj se puni kišom koja prolazi kroz dvorišta, njive i voćnjake. Kad je deda kopao, iznad njega nije bilo septičkih jama, veštačkog đubriva, prskanja ni deterdženta. Danas sve to ide istim putem kao kiša, kroz nekoliko metara zemlje koji ne mogu sve da zadrže. Zato plitku vodu u Robajama računamo kao vodu za baštu i dvorište, a ne za čašu, čak i kad je bistra i hladna.
Treća je klima. Leta su duža i suvlja, a kiša sve češće padne kao pljusak koji oteče niz padinu pre nego što je zemlja upije. Plitki sloj živi od poslednjih kiša, pa prvi oseti kad one izostanu, i to baš u mesecima kad se troši najviše.
Prava voda je niže, u pukotinama krečnjaka
Pod Robajama leže krečnjak i dolomit, tvrda i kompaktna stena koju je voda hiljadama godina rastvarala i širila joj pukotine. Kroz te pukotine ide voda za piće. Ona je duboko, obično više desetina metara, ponegde i preko sto, daleko od svega što se dešava u dvorištu. Stari kopači do nje nisu mogli da dođu, jer se u takav kamen ne ulazi krampom.
Savremeno bušenje bunara ovde zato prolazi kroz dedin sloj i ne zaustavlja se u njemu. Tu je i najvažnija razlika između dobrog i lošeg bunara. Bušotina je otvoren put odozgo nadole, i ako se gornji deo ostavi otvoren, plitka voda se sa svim što nosi sliva niz nju pravo u duboke pukotine. Zato se gornji deo bušotine zacevljuje i zatvara, tako da u bunar ulazi samo voda iz dubine. Ko to preskoči, napravio je skuplju verziju dedinog bunara, sa istom vodom u slavini.
„Deda je imao širok bunar, hoću i ja širok“
Tu rečenicu često čujemo i razumemo odakle dolazi, ali u steni važi obrnuto. Kopanom bunaru je širina bila zaliha. Bušeni bunar u krečnjaku ne živi od zalihe, nego od pukotina koje ga stalno dopunjuju. Šira bušotina traži više isplake, tečnosti kojom se iznosi izbušeni materijal, a ta tečnost pod pritiskom odlazi i bočno, u iste pukotine iz kojih voda treba da dođe. Što je više ima, veće su šanse da ih zamuti i zapuši. Tako se veći prečnik plati više, a može da da manje vode. Prečnik se bira prema steni i prema pumpi, ne prema uspomeni na dedino okno.
Stari bunar ostaje, ali dobija drugi posao
Dedin bunar ne treba zatrpavati. Uredno pokriven, i dalje dobro služi za zalivanje bašte i pranje dvorišta. Voda za kuću dolazi iz novog bunara, postavljenog tamo gde stena daje najviše izgleda. Krečnjak je po tom pitanju ćudljiv: pukotina koja nosi vodu može biti na jednom kraju parcele, a na drugom je nema. Zato mesto biramo polako, uz geološke karte i sonde, iskustvo sa sličnih terena kod Valjeva, a rašlje uzmemo u ruke kao još jednu proveru. Od toga gde je mesto i koliko je voda duboka zavisi i cena, pa je ne govorimo napamet.
Ako na imanju imate stari bunar koji leti ostaje bez vode, ili vodu kojoj više ne verujete, javite nam se i zatražite procenu. Dolazimo na teren, ozbiljno pregledamo baš vašu parcelu u Robajama i kažemo vam šta se na njoj može očekivati pre nego što mašina uđe u dvorište.