Kad domaćin iz Osečenice pročita šta smo pisali o bušenju bunara u Osečini, prva pomisao je sasvim razumna: imena se razlikuju u jedno jedino slovo, oba sela su u istom kraju, u okolini Valjeva — pa valjda je i pod zemljom ista priča. E, upravo zbog te pomisli pišemo ovaj tekst. Jer koliko god se sela slično zvala, teren pod njima ne čita tablu na ulazu u selo. U Osečini smo pričali o tvrdom krečnjaku i vodi koja spava u njegovim pukotinama. Pod Osečenicom vas, međutim, ne čeka jedna stena — čeka vas čitava mešavina.
Jedno slovo razlike u imenu, krupna razlika u kamenu
Geolozi za ono što leži pod Osečenicom imaju svoj izraz — melanž, što na francuskom bukvalno znači mešavina. I to ime je pošteno zarađeno. Nekada davno, dok se ovaj deo Srbije gužvao i lomio, ovde su se jedna preko druge i jedna u drugu utisnule stene koje inače ne stanuju zajedno: peščar koji se da bušiti, glinac koji se maže i lepi, laporac, pa rožnac — kamen toliko tvrd da varniči pod čelikom — pa opet krečnjak, pa ponegde i stena vulkanskog porekla. Sve to nije poslagano u uredne slojeve kao lisnato testo, nego izmešano kao špil karata koji je neko dobro promešao i tresnuo o sto.
Šta to praktično znači za vas? Znači da iskustvo iz Osečine, gde bušilica uglavnom zna šta je čeka od prvog do poslednjeg metra, ovde važi samo upola. I znači još nešto važnije: u Osečenici ni iskustvo sa placa udaljenog nekoliko stotina metara ne mora da važi za vaš. Tamo gde je jedan domaćin prošao kroz mekši kamen, vi možete već u prvim metrima da udarite u rožnac. Nije teren gori — samo je ćudljiviji, i traži da se svaka parcela gleda za sebe.
Plitka voda postoji — ali na nju ne biste smeli da oslonite kuću
Kao i u Miličinici, gde stari dedovi bunari love sloj koji danas presušuje, i u Osečenici ćete u prvih desetak-dvadesetak metara najverovatnije naći neku vodu. Ali tu se lepa vest završava. Ta plitka voda je ovde slaba — više curak nego mlaz — i po pravilu nije za piće, jer se hrani direktno onim što se sa površine procedi kroz raspadnuti kamen i glinu. Kad je godina kišna, ima je; kad avgust stegne, tanji se. A ono što se procedi sa njiva i puteva, procedi se i u nju.
Prava voda, ona koja ne pita kakvo je leto, i ovde stanuje tamo gde i pod Osečinom: u pukotinama tvrdih karbonatnih stena, duboko. Ne u nekom podzemnom toku koji teče kao reka, nego u mreži prslina kroz koje se voda decenijama sporo kretala i nakupljala. Do nje se ne stiže lako, ali kad se stigne — dobili ste izvor koji ne zavisi od toga da li je padala kiša prošlog meseca.
Dobra vest sa karte: teren ovde miruje — ali ga svejedno proveravamo
Ima jedna stvar po kojoj Osečenica stoji bolje od mnogih sela o kojima smo pisali. Kad na inženjersko-geološkoj karti pogledamo vaš atar, u bližoj okolini nema evidentiranih klizišta. To nije sitnica: bušotina je uspravna cev kroz zemlju, i ako se teren oko nje pomera, i najbolje izbušen bunar vremenom strada. Zato mi nikad ne gledamo samo kakav je kamen, nego i da li taj kamen — i sve iznad njega — stoji mirno.
Ali, i tu ide jedno pošteno „ali“: baš zato što je podloga ovde ovako izmešana, sa glinovitim stenama koje vodu upijaju i bubre, mirna karta nije isto što i mirna parcela. Padina, usek puta, način na koji se voda sliva posle pljuska — sve to na jednom konkretnom placu može da priča drugačiju priču od one na karti. Zato pre bušenja izađemo na lice mesta: raširimo karte, prođemo teren sa sondama i rašljama, i sve to uporedimo sa onim što smo već bušili po ovom kraju. Tek kad se karta, instrument i iskustvo slože, biramo tačku.
Zašto vam dubinu ne kažemo napamet, nego je čitamo na vašoj parceli
Sad dolazimo do pitanja koje svaki domaćin postavi, i s pravom: „Pa dobro, majstore, koliko će to duboko?“ U Osečenici na to pitanje niko pošten ne može da odgovori preko telefona — i evo zašto, bez uvijanja.
Bušilica ovde prvo prolazi kroz površinski, raspadnuti deo — zemlju, glinu, zdrobljen kamen. Onda ulazi u tu izmešanu masu o kojoj smo pričali, gde se tvrdo i meko smenjuju bez reda. I tek negde ispod svega toga čeka zdrava karbonatna stena sa pukotinama u kojima je voda. Kod jednog domaćina te pukotine se otvore ranije, kod drugog, sto metara dalje, znatno kasnije — jer pukotina nije sloj koji se prostire pod celim selom, nego žila koju treba pogoditi. Dubina, dakle, nije broj koji postoji unapred pa ga mi krijemo; ona je rezultat onoga kroz šta se na vašem placu zaista prođe. Ko vam unapred obeća okruglu cifru, taj ili ne poznaje ovaj teren, ili računa da ćete račun svesti tek kad mašina već bruji u dvorištu.
Ono što možemo pošteno da uradimo jeste da pre prvog metra suzimo neizvesnost koliko se god može: da pregledamo baš vašu parcelu, protumačimo šta karte i teren govore o njoj, i da vam onda kažemo šta realno očekujemo — i od dubine, i od vode, i od cene. Ako imate imanje u Osečenici i razmišljate o bunaru, javite nam se i zatražite procenu — dođemo, pogledamo zemlju očima koje su ovakav izmešan teren već mnogo puta pročitale, i tek onda pričamo o brojkama.